• Početna
Aktuelne vesti
Besplatni propisi
Besplatne javne nabavke
Aktuelni statistički podaci
Aktuelna glasila
Novo u bazi
Marketing
Facebook
Kompanijske vesti
Društvena odgovornost
• Podrška na daljinu
• Prezentacija
• O nama
• Proizvodi
• Savetovanja
• Cenovnik
• Pretplata
• Edukacija
• Korisnički kutak
• Download
• Kontakt
• Linkovi

Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.

Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.

Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.

Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.

Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde. Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)

Arhiva kalendara poreskih obaveza:

Januar 01/2012

UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.

U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.

Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:

1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.

Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.

Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.

U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.

U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:

Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.

U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.

Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.

Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:

Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.

U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:

- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.

Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:

• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.

• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).

Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:

• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.

ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

PRAVNI INSTRUKTOR:

ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:

NOMENKLATURNA USKLAĐIVANJA U PRAVILNIKU O LISTI OSTALIH DERIVATA NAFTE KOJI SE DOBIJAJU OD FRAKCIJA NAFTE KOJE IMAJU RASPON DESTILACIJE DO 380°C - "Sl. glasnik RS", br. 4/2012

PLATNI PROMET IZMEĐU REZIDENATA I NEREZIDENATA U REPUBLICI: • Mogućnost plaćanja, naplaćivanja i prenosa između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u devizama •

SAIZVRŠILAŠTVO U CARINSKO-PREKRŠAJNOM POSTUPKU: • Odgovornost vozara, špeditera i uvoznika •

KOMPANIJA PARAGRAF I OVE GODINE POKROVITELJ MANIFESTACIJE" TAKMIČENJE U BESEDNIŠTVU" STUDENATA PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU • Prema propozicijama XVIII tradicionalnog takmičenja, retori će se takmičiti u tri kategorije •

Tradicionalno, na Savindan 27. januara 2012. godine, u amfiteatru "Radomir Lukić" na Pravnom fakultetu u Beogradu biće održano XVIII takmičenje studenata prava u besedništvu. Kao i prethodnih godina kompanija Paragraf uzela je učešće kao pokrovitelj manifestacije i darodavac pobednika.

Prema propozicijama retori će se takmičiti u tri kategorije: prema sopstvenom izboru moći će da govore na slobodnu temu, zatim na zadatu aktuelnu temu ili kao improvizatori, na temu koja će im biti dodeljena sat vremena pre njihovog izlaganja. Pobednika će izabrati ugledni stručni žiri a biće dodeljena i nagrada publike.

Očekuje se velika poseta svih ljubitelja lepe reči tako da vam predlažemo da svoje mesto zauzmete pre 17h, kada program takmičenja zvanično počinje.

Izvor: Redakcija, 26.1.2012.

SAOPŠTENJE DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE POVODOM REZOLUCIJE O SRBIJI USVOJENE NA SKUPŠTINI SAVETA EVROPE

Osim što Srbija ostvarila značajan napredak u poštovanju preuzetih obaveza, juče usvojenom Rezolucijom o Srbiji br. 1858 (2012) Parlamentarna Skupština Saveta Evrope izrazila je zabrinutost zbog političkog uticaja Narodne Skupštine i Predsednika na pravosuđe Srbije i zbog nedostatka nezavisnosti u pravosuđu i naglasila potrebu da se osnaže institucije i povrati poverenje građana u sudstvo.

Skupština SE apeluje na VSS i DVT da završe postupak reizbora sudija i tužilaca po objektivnim, nespornim, transparentnim i nepristrasnim kriterijumima, u okviru razumnog roka i u skladu sa evropskim standardima.

Parlamentarna Skupština SE pozvala je Srbiju da donese i primene zakone o pravosuđu koji će biti u skladu sa evropskim standardima i koji će naročito garantovati da sudije i tužioci budu imuni na politički uticaj.

Društvo sudija Srbije poziva nadležne institucije da u potpunosti ispoštuju preporuke Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope i da se preduzmu korake ka unapređenju sudijske nezavisnosti i poštovanju evropskih standarda.

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 26.1.2012.

PRVA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA REPUBLIČKOG PARLAMENTA U 2012. GODINI BI TREBALO DA BUDE ZAKAZANA ZA 6.02.2012. Na dnevnom redu te sednice bilo bi oko 15 tačaka, koje će se odnositi na oblast MUP-a, obrazovanja, određene ratifikacije

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović najavila je danas da će prvu sednicu republičkog parlamenta u 2012. godini zakazati za 6. februar.

Đukić Dejanović je novinarima u parlamentu rekla da će to ujedno biti i poslednja sednica u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije.

"Pošto Vlada Srbije nije poslala predlog tačaka dnevnog reda, a danas ima sednicu, očekujem da to danas učini, i ja bih u tom slučaju za 6. februar zakazala početak rada", rekla je Đukić Dejanović.

Predsednica parlamenta je dodala da bi na dnevnom redu te sednice bilo oko 15 tačaka, koje će se odnositi na oblast MUP-a, obrazovanja, određene ratifikacije.
Takođe, poslanici bi na toj sednici mogli da raspravljaju i o izboru novog člana Visokog saveta sudstva.

"Pretpostavljam da će Vlada Srbije to predložiti kao tačku dnevnog reda, a ja ću je uvrštiti u dnevni red", rekla je Đukić Dejanović.

Izvor: Tanjug, 26.1.2012.

U DOMU NARODNE SKUPŠTINE PREDSTAVLJEN "Vodič kroz strategiju Evropa 2020"

"Važno je da znamo da Evropa 2020 u svoj fokus stavlja mlade u pokretu, da nijedna njena članica ne sme ostati "Energetsko ostrvo" posle 2015, da je budućnost ekonomije u konkurentnosti zasnovanoj na inovacijama", istakla je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof.dr Slavica Đukić Dejanović otvarajući promociju publikacije "Vodič kroz strategiju Evropa 2020" Evropskog pokreta u Srbiji.

"Ono što sve nas, koji iskreno radimo na realizaciji vizije "Srbija u Evropskoj uniji", ovih dana po malo brine (makar i da je 51% građana za EU), jeste blagi pesimizam koji je obuzeo naše ljude. No, u teškim vremenima - a ovo jesu takva vremena jer smo pogođeni i krizom i spoznajom da se Evropskoj uniji približavamo brže nego ona nama -odgovornost institucija raste. Time postaje izrazitija i obaveza svih poslanika da ono -što izgleda kao težak put kojem se ne nazire kraj i čija je svrha naizgled teško vidljiva -običnom čoveku objasnimo i približimo", rekla je Slavica Đukić Dejanović.

Predsednica Narodne skupštine je ocenila da je "Vodič kroz strategiju Evropa 2020" izvanredan alat "koji će nam pomoći da ostanemo na evropskom putu, da razumemo procese u EU i da sopstvenom smislenom aktivnošću pomognemo nama samima, postajući istovremeno funkcionalni član porodice koju vidimo kao našu prirodnu".

Slavica Đukić Dejanović je, govoreći na promociji "Vodiča kroz strategiju Evropa 2020", istakla da joj je posebno drago "što je upravo promocija ovog vodiča jedan od prvih velikih događaja u Narodnoj skupštini u ovoj godini i što će period koji je pred nama biti u znaku evropskih integracija".

Svrha publikacije "Vodič kroz strategiju Evropa 2020" je da pruži pregled prioriteta, instrumenata i mehanizama za implementaciju i praćenje sprovođenja strategije Evropa 2020, neophodnih aktivnosti zemalja kandidata za članstvo EU, kao i neophodnih aktivnosti u Srbiji za efikasnu pripremu i definisanje nacionalnih ciljeva za buduće učešće u sprovođenju strategije Evropa 2020.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 26.1.2012.

SEDNICA VLADE RS OD 26. JANUARA 2012. GODINE • Usvojeno više predloga zakona •

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović saopštio je da je Vlada na današnjoj sednici usvojila Uredbu o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. godine i merkantilnu pšenicu roda 2012. godine u cilju povećanja poljoprivredne proizvodnje i prehrambene sigurnosti građana.

Petrović je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Vlade, objasnio da pravo na razmenu ima proizvođač - nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, uz napomenu da će razmena biti obavljena preko Direkcije za robne rezerve, u čijem je vlasništvu đubrivo, odnosno preko ovlašćenih skladištara.    

On je ukazao na to da se Uredba odnosi na 11.190.900 kilograma đubriva, a svaki poljoprivrednik može da razmenjuje najviše 200 kilograma po hektaru površine zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine.

Prema njegovim rečima, pšenica i kukuruz moraju da ispunjavaju uslove propisane Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa.

Ministar je naglasio da je Vlada u potpunosti isplatila regres poljoprivrednicima za prošlu godinu i dodao da su najpre izmirene obaveze prema poljoprivrednicima koji imaju do 30 hektara, a nakon toga i prema onima koji imaju do 100 hektara zemljišta.

On je precizirao da je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u prošloj godini isplaćeno približno 15 milijardi dinara, dok je ove godine oko pet milijardi isplaćeno na ime regresa u iznosu od 14.000 dinara po hektaru.

Direktor Kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović naveo je da je na današnjoj sednici usvojen set zakona iz oblasti obrazovanja, odnosno predlozi zakona o osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju.

Mihajlović je objasnio da je Vlada usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, kojim se preciziraju zakonske odredbe koje se odnose na Centralni registar i Komisiju za hartije od vrednosti.

Prema njegovim rečima, usvojen je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji za male hidroelektrane između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

On je naveo da je Vlada usvojila i predloge zakona o potvrđivanju Sporazuma između EU i Srbije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Turske o međusobnoj zaštiti poverljivih informacija i materijala razmenjenih u okviru saradnje u oblasti vojne industrije.

Direktor Kancelarije za saradnju sa medijima je saopštio i da je Vlada imenovala istoričara i prevodioca Dejana Ristića za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.1.2012.

VOJVOĐANSKI IZBORI 6. MAJA 2012. GODINE, ZAJEDNO SA REPUBLIČKIM I LOKALNIM IZBORIMA

Vladajuća koalicija u Vojvodini, koju predvodi Demokratska stranka, dogovorila se da se pokrajinski izbori raspišu "u paketu" s republičkim i lokalnim izborima, potvrdio je današnjoj "Politici" koordinator te koalicije prof. dr Dragoslav Petrović.

Iako je to bilo realno očekivati, postojale su i spekulacije da će Vojvođani na birališta izaći ranije.

"Naš zajednički stav - da se prvi krug pokrajinskih izbora održi isti dan kad budu zakazani republički i lokalni - biće upućen predsedniku Skupštine AP Vojvodine Šandoru Egerešiju", rekao je Petrović.

"Procenjujemo da će drugi krug biti 20. maja, dve nedelje nakon prvog kruga izbora, a eventualno ponovljeni izbori bili bi održani u prvoj nedelji juna. Dakle, biće obezbeđeni svi uslovi da se već krajem juna formira nova vlada AP Vojvodine", objasnio je Petrović.

Izvor: Tanjug, 26.1.2012.

POTPISAN UGOVOR O SARADNJI POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA OBRAZOVANJE, UPRAVU I NACIONALNE ZAJEDNICE I RTV

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice mr Andor Deli i generalni direktor Radio-televizije Vojvodina Siniša Isakov, potpisali su danas u Vladi Vojvodine Ugovor o saradnji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice i RTV.

Reč je o početku realizacije sedmog ciklusa kviza "Koliko se poznajemo" - kviza znanja o istoriji i kulturi nacionalnih zajednica Vojvodine, koji zajednički realizuju ovaj Sekretarijat i Radiodifuzna ustanova Vojvodine od 2005. godine.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice mr Andor Deli podsetio je da je kviz proistekao iz projekta Vlade Vojvodine "Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini" u cilju podizanja svesti o značaju multikuturalizma i jačanja međusobne tolerancije mladih u našoj pokrajini. Kako je naglasio, dosadašnja saradnja između Vlade Vojvodine i RTV u realizaciji Kviza znanja "Koliko se poznajemo" dovoljan je pokazatelj o uspešnom partnerstvu na realizaciji ove emisije za koju se može reći da je već brend u našoj pokrajini.

"Nove generacije se na ovaj način upoznaju mnogo bolje sa tradicijom multikulturalizma, kulturom i istorijom različitih naroda koji žive na prostoru Vojvodine, te na taj način doprinose međusobnom uvažavanju, razumevanju i razvoju duha tolerancije, a to je osnovni cilj čitavog projekta.U sedmom ciklusu kviza ove godine učestvuje 48 škola iz cele Vojvodine.Uz prisustvo navijačkih ekipa koje bodre svoje takmičare, učešće u realizaciji kviza uzme i do 2000 đaka, što govori da je značajan broj škola i mladih uzelo učešće u ovom edukativnom takmičenju.

Direktor Radio-televizije Vojvodina Siniša Isakov rekao je da današnje potpisivanje obezbeđuje nastavak emitovanja jedne kvalitetne emisije, koja već stiče tradiciju među mladim generacijama u našoj pokrajini. Ovo je šansa da se ovaj tip emisije što kvalitetnije uradi, te našim građanima bude ponuđen kao kvalitetan izbor u okviru programa RTV.Isakov je istakao da je jedna od uloga javnog servisa, stvaranje uslova da se ljudi što bolje razumeju tokom zajedničkog života i rada i to naveo kao imperativ javnog servisa poput RTV. Naveo je da ovaj medij u svom dugogodišnjem radu daje svoj doprinos i ispunjava standarde u oblasti unapređivanja razvoja multikulturalnosti emitujući svakodnevno programe na više jezika karakterističnih za našu pokrajinu.

Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 26.1.2012.

ODRŽANA 72. SEDNICA NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA

1. Utvrđivanje Opštih i posebnih standarda uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja
2. Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima
3. Planovi i programi opšteobrazovnih predmeta za pet oglednih profila: kuvar, konobar, poslastičar, finansijski i poslovni administrator.
4. Udžbenici

Pod 1. Ministarstvo prosvete i nauke uputilo je zahtev Nacionalnom prosvetnom savetu da, u skladu sa svojim nadležnostima, razmatra predlog Opštih i posebnih standarda uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koje je pripremio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ova tačka je bila skinuta sa dnevnog reda prethodne (71) sednice, jer je član Saveta Marina Arizanović tražila odlaganje diskusije dok se Savez društava vaspitača ne upozna sa predlogom i da svoje sugestije. Pošto su primedbe stigle, predlog Standarda je detaljno razmatran. Sa predloženim izmenama

Nacionalni prosvetni savet jednoglasno je usvojio Standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Pod 2. Ministarstvo prosvete i nauke uputilo je zahtev NPS da razmatra Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima 30.12.2011. godine. Savet je preko svog predstavnika u Komisiji Ministarstva prosvete i nauke za izradu nacrta zakona uputio primedbe na ranije predloge izmena, posebno u delu koji se tiče obaveza Saveta u proceduri odobravanja udžbenika. Na žalost, u poslednjoj verziji nacrta pojavila su se rešenja koja su lošija i od postojećih. Nova definicija udžbenika data članom 2. je profesionalno neprihvatljiva. Rokovi Savetu u proceduri donošenja odluke su prepolovljeni (članovi 16. i 18.), a nisu obezbeđeni uslovi da se ostvare, što će voditi ka tome da zbog prekoračenja rokova odluke donosi ministar bez mišljenja nadležnog saveta. Savet ne može da predloži ili ne predloži ministru rukopis za odobravanja samo na osnovu izveštaja ZUOV-a, jer u proceduru koju sprovodi ZUOV uopšte nema uvida niti može uticati na nju. Evidentno je da za bilo koji problem u vezi sa udžbenicima javnost smatra odgovornim Nacionalni prosvetni savet, na šta Savet ne može da pristane ukoliko mu se ne obezbede uslovi da odgovorno izvršava svoje obaveze. Posebno je ukazano na pravni nonsens da je u članu 18. zadržano rešenje (uz skraćenje rokova) da Nacionalni prosvetni savet, pored toga što u prvostepenom postupku predlaže ministru rukopise udžbenika, bude i organ kome se upućuje žalba na ovo rešenje u slučaju da je ono negativno.

Nekoliko članova Saveta iznelo je mišljenje da je postojeći zakon bolji od onoga što bi se dobilo usvajanjem predloženih promena, a da se problemi u postupku odobravanja udžbenika mogu prevazići preciziranjem procedura i usavršavanjem standarda kvaliteta udžbenika.

Predstavnici ministarstva su obrazložili da je jedan od razloga za izmenu ovog zakona da se zakonski podrži projekat besplatnih udžbenika, kojim se ispunjava ustavno pravo građana na besplatno obavezno obrazovanje.

Nacionalni prosvetni savet ne osporava da je ideja o besplatnim udžbenicima dobra, ali osporava način realizacije projekta besplatnih udžbenika, koji ugrožava kvalitet nastavnog procesa. Ako udžbenik nije dostupan i po završetku određenog razreda, učenik ne može da obnavlja gradivo, a i da se kvalitetno pripremi za polaganje završnog ispita. Na taj način se učenicima šalje poruka da ne koriste knjige, učenici se podstiču da uče napamet a ne sa razumevanjem. Pošto će učenici morati kupovati radne sveske ili više običnih svezaka, dovodi se u sumnju i finansijski efekat projekta. U situaciji kada država nema dovoljno novca za realizaciju ustavnog prava građana na besplatno obavezno školovanje, jer osnovno obrazovanje traje osam godina, bolje je da se novac koji je na raspolaganju upotrebi za nabavku udžbenika učenicima iz socijalno ugroženih kategorija. Savet smatra da je potrebno uraditi elaborat o svim aspektima realizacije projekta besplatnih udžbenika pre njegove dalje primene, i da se tek posle toga pristupi promeni Zakona o udžbenicima, ukoliko je to neophodno.

Nacionalni prosvetni savet jednoglasno je doneo odluku da ne podrži, u celini, predloženi nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima.
Nacionalni prosvetni savet, izabran od strane Skupštine Srbije, odlučio je da sa svojim primedbama na predloge četiri zakona iz oblasti obrazovanja: Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Zakon o obrazovanju odraslih i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima upozna Odbor za prosvetu kao nadležni odbor Skupštine Srbije.

Pod 3. Obrazložen je predlog principa o strukturi nastavnih planova u srednjem stručnom obrazovanju, koji je predložila Komisija NPS za planove. Zbog poodmaklog vremena Savet je odlučio da razmatranje predloženih planova i programa odloži za narednu sednicu.

Pod 4. Na osnovu pozitivnih mišljenja svojih izvestilaca

Nacionalni prosvetni savet jednoglasno je doneo odluku da se 16 rukopisa udžbenika i udžbeničkih kompleta predloži ministru za odobravanje.

Izvor: Vebsajt Nacionalnog prosvetnog saveta, 26.1.2012.

RADNA VERZIJA NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV DISKRIMINACIJE: Ovaj dokument bi trebalo da bude usvojen narednih meseci • Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu podseća da je raspisan konkurs za dodelu finansijskih sredstava za realizaciju projekata čiji je cilj unapređenje i zaštita ljudskih prava •

Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković uputio je danas poziv udruženjima građana da se prijave na konkurs za dodelu finansijskih sredstava za realizaciju projekata čiji je cilj unapređenje i zaštita ljudskih prava.

Marković je prilikom predstavljanja Kalendara ljudskih prava i Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije na konferenciji za novinare podsetio na to da je 20. januara raspisan konkurs za projekte koji treba da budu sprovedeni u martu, aprilu i maju.

Cilj je da se kroz podršku ovim projektima civilnog društva doprinese razvoju i afirmaciji prava određenih grupa i unapređenju njihovog položaja, istakao je ministar.

On je naveo da je danas predstavljeni kalendar usklađen sa Kalendarom ljudskih prava Ujedinjenih nacija, tako da će mart biti posvećen pravima žena, april pravima nacionalnih manjina, a maj promociji različitosti i borbi protiv diskriminacije.

Jun će, kako je dodao, biti posvećen pravima LGBT populacije, jul izbeglicama i interno raseljenim licima, a avgust pravima mladih.

Prema njegovim rečima, u septembru će biti promovisana borba protiv nasilja, oktobru prava starijih osoba, novembru prava deteta i nedelja tolerancije, a u decembru prava osoba sa invaliditetom i nedelja ljudskih prava.

Marković je potvrdio i da je izrađena radna verzija Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije, i izrazio nadu da će taj dokument biti usvojen narednih meseci.

Pomenuta strategija trebalo bi da na adekvatan način odslika probleme koji se uočavaju u našem društvu, ukazao je ministar i ocenio da će ona dati dobre smernice za akcioni plan koji će dovesti do smanjenja diskriminacije.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.1.2012.

NACRT ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI: Javna rasprava povodom Nacrta zakona trajaće do 6. februara 2012. godine

Javna rasprava o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti trajaće od 25. januara do 6. februara 2012. godine.

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti.
Predmet javne rasprave je Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti, koji možete preuzeti na http://www.digitalnaagenda.gov.rs/wp-content/uploads/2012/01/Nacrt_zakona_o_informacionoj_bezbednosti.pdf

 Način učešća na javnoj raspravi

Kontakt osoba za sprovođenje javnih konsultacija je Milan Vojvodić.

Komentare i sugestije u vezi sa predmetom javne rasprave svi zainteresovani mogu da šalju putem:

- e-mail adrese: milan.vojvodic@digitalnaagenda.gov.rs
- faksom na broj: 011/20 20 066
- poštom na adresu: Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava za digitalnu agendu, Pariska 7, 11000 Beograd (sa naznakom "Javna rasprava - Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti"), kao i putem portala eUprava.

Izvor: Vebsajt Uprave za digitalnu agendu, 26.1.12012.

JAVNA RASPRAVA O PREDLOGU ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O UTVRĐIVANJU NADLEŽNOSTI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE 1. FEBRUARA 2012. GODINE

Javna rasprava u predmetu IUz-353/2009 - Predlog za ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni glasnik RS", broj 99/2009), biće održana u sredu, 1. februara 2012. godine, u 10 časova, u Ustavnom sudu, Nemanjina 26, sala na šestom spratu.

Na javnu raspravu su pozvani predstavnici podnosilaca predloga - Poslaničke grupe "Demokratska stranka Srbije-Vojsilav Koštunica" i Poslaničke grupe "Nova Srbija", donosioca osporenog Zakona - predstavnik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine, kao i predstavnici stručne javnosti - akademik Tibor Varadi, profesor Pravnog fakulteta u Nišu dr Predrag Dimitrijević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta UNION dr Bogoljub Milosavljević i docent Pravnog fakuleta u Novom Sadu dr Svetozar Čiplić.

Izvor: Vebsajt Ustavnog suda, 26.1.2012.

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Nacrt Zakona i mišljenja nadležnih državnih organa i Venecijanske komisije objavljeni su na internet stranici Zaštitnika građana

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o Zaštitniku građana Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i mišljenja nadležnih državnih organa i Venecijanske komisije o ovom dokumentu

Dokumenti:

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o Zaštitniku građana http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/2124-2012-01-26-13-14-31
Mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_sekretarijat.PDF
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_rad.PDF
Mišljenje Ministarstva prosvete i nauke http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_prosveta.PDF
Mišljenje Ministarstva pravde http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_pravda.PDF
Mišljenje Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_kultura%20i%20informisanje.pdf
Mišljenje Ministarstva za infrastrukturu i energetiku http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_infrastruktura%20i%20energetika.pdf
Mišljenje Ministarstva finansija http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_finansije.PDF
Mišljenje Ministarstva vera i dijaspore http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_dijaspora.pdf
Mišljenje Kancelarije za evropske integracije http://www.zastitnik.rs/attachments/2124_kancelarija%20za%20pridruzivanje.pdf
Zbirka mišljenja Venecijanske komisije http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/2124-2012-01-26-13-14-31

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 26.1.2012.

ZAKON O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI: Nakon položenih ispita, pred Komisijom za polaganje ispita koju su činili istaknuti stručnjaci u oblasti ekonomije, 39 državnih revizora dobiće sertifikate o sticanju revizorskih zvanja

Državna revizorska institucija uručiće sutra prvih 39 sertifikata o sticanju revizorskog zvanja - državni revizor, saopštila je ta institucija.

Nakon položenih ispita, pred Komisijom za polaganje ispita koju su činili istaknuti stručnjaci u oblasti ekonomije, a u skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005, 54/2007 i 36/2010 - prim. red), 39 državnih revizora dobiće sertifikate o sticanju revizorskih zvanja, navodi se u saopštenju.

Članovima Saveta Državne revizorske institucije sertifikate će uručiti predsednica Narodne skupštine Srbije Slavica Ðukić-Dejanović, a ostale sertifikate će uručiti predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović.

Svečanosti, koja će biti održana u Narodnoj skupštini Srbije, prisustvovaće ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Vilijam Infante.

Dodelu sertifikata državnim revizorima organizuje Državna revizorska institucija Srbije, uz podršku UNDP projekta "Jačanje mehanizama odgovornosti u oblasti javnih finansija".

Izvor: Tanjug, 26.1.2012.

ZAKON O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI: U Srbiji funkcioniše kontrola podele državne pomoći, ali se još u velikom broju slučajeva naknadno podnose prijave o njenom davanju

U Srbiji funkcioniše sistem kontrole podele državne pomoći, ali se još u velikom broju slučajeva naknadno podnose prijave o njenom davanju, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije.

Na seminaru o sistemu državne pomoći u Srbiji u organizaciji PKS i Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ), načelnica Odeljenja za kontrolu državne pomoći u Ministarstvu finansija Andrijana Ćurčić je posebno pohvalila Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje najviše i uredno podnosi prijave, napomenuvši da je to ministarstvo ujedno i najveći davalac državne pomoći.

Ćurčićeva je pohvalila za ažurnost i Grad Beograd i Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, dodajući da davaoci pomoći podnose prijave u skladu sa zakonom i da to sada čine i lokalne samouprave.

Ona je istakla da ne vidi razlog da neko bespotrebno ulazi u rizik tako što naknadno podnese prijavu o davanju pomoći, koja može da bude povučena.

Komisija za kontrolu državne pomoći je, prema njenim rečima, od 2010. do sada odlučivala o više od 180 predmeta državne pomoći.

Učesnici skupa su istakli da Evropska unija zahteva strogu kontrolu državne pomoći, na šta se Srbija obavezala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008 - prim. red).

Srbija je 2009. donela Zakon o kontroli državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009 - prim. red), a u martu 2010. je održana konstitutivna sednica Komisije za kontrolu državne pomoći.

Načelnica Sektora za praćenje državne pomoći u Ministarstvu finansija Slovenije Lea Lekočević je rekla da je državna pomoć dozvoljena i prihvatljiva, ali da je neophodan transparentan sistem kontrole, koji će onemoguciti da se dodelom pomoći narušava konkurencija, a pojedina preduzeća dovode u privilegovan položaj.

Ona je kazala da pojedina preduzeća ne treba veštački "održavati u životu", ali i da je državna pomoć potrebna za ciljeve koji su u interesu zajednice.

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU Srbija se obavezala da izgradi institucije za zaštitu konkurencije i nadzor državne pomoći, a zakon u Srbiji je urađen po ugledu na Sloveniju.
U PKS su predstavljena iskustva EU i Slovenije u kontroli državne pomoći.

Izvor: Tanjug, 26.1.2012.

NACRT PRAVILNIKA O UTVRĐIVANJU JAVNIH FUNKCIJA, POSLOVA I DELATNOSTI KOJE FUNKCIONERI MOGU DA OBAVLJAJU BEZ SAGLASNOSTI AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Agencija nastavlja sa radom sa radom na sistematizovanju i određivanju kataloga funkcija

Agencija za borbu protiv korupcije u vezi sa stupanjem javnih funkcionera na svaku drugu javnu funkciju postupa po proceduri utvrđenoj odredbama člana 28. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US - prim. red), što podrazumeva obavezu javnih funkcionera da Agenciji podnose zahtev za davanje saglasnosti po kojima će biti odlučivano.

Istovremeno, Agencija će, uzimajući podjednako u obzir sve razloge pravne sigurnosti, ali i potrebe efikasnog rada, nastaviti sa radom na sistematizovanju i određivanju kataloga funkcija koje bi se mogle obavljati prema članu 28 Zakona i tako definisati konačnu verziju Pravilnika o utvrđivanju javnih funkcija, poslova i delatnosti koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije.

Izvor: Vebsajt Agencije za borbu protiv korupcije, 26.1.2012.

NOVA UREDBA O RAZMENI MINERALNOG ĐUBRIVA ZA MERKANTILNU PŠENICU I KUKURUZ: Pravo na razmenu ima fizičko lice, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, a količina mineralnog đubriva čija se razmena vrši iznosi 11.190.900 kilograma

Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, dana 26. januara 2012. godine, usvojila Uredbu o razmeni mineralnog đubriva za merkantilnu pšenicu i kukuruz roda 2011. i merkantilnu pšenicu roda 2012. godine kojom se uređuju uslovi i način razmene mineralnog đubriva KAN%27N za navedene kulture u cilju popune nivoa robnih rezervi u merkantilnoj pšenici i kukuruzu i stimulacije individualne poljoprivredne proizvodnje ratarskih kultura.

Pravo na razmenu ima fizičko lice, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Količina mineralnog đubriva čija se razmena vrši iznosi 11.190.900 kilograma.

Kada se mineralno đubrivo preuzima sa skladišta Direkcije u "HIP Azotara" u restrukturiranju, Pančevo, vrši se u sledećim paritetima: 1 kg mineralnog đubriva za 1,30 kg merkantilne pšenice roda 2011. godine, 1 kg mineralnog đubriva za 1,50 kg merkantilnog kukuruza roda 2011. godine i 1 kg mineralnog đubriva za 1,35 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine, dok su pariteti preuzimanja preko ovlašćenih skladištara sa skladišta Direkcije sledeći: 1 kilogram mineralnog đubriva za 1,40 kg merkantilne pšenice roda 2011. godine, 1 kg mineralnog đubriva za 1,60 kg merkantilnog kukuruza roda 2011. godine i 1 kg mineralnog đubriva za 1,50 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine.

Fizičko lice može da razmenjuje navedene robe za najviše 200 kilograma mineralnog đubriva po hektaru površine zasejane pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine i to za najviše 30 hektara. Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako količinu mineralnog đubriva dobijenu putem razmene u skladu sa ovom Uredbom ne upotrebi za prolećnu prihranu u 2012. godini na prijavljenim površinama ili ako je u Zahtevu za razmenu dao netačne podatke o površinama zasejanim pšenicom u jesenjoj setvi 2011. godine.

Raspodela mineralnog đubriva vrši se prema površinama koje su poljoprivredna gazdinstva zasejala pšenicom u jesenjoj setvi a razmena mineralnog đubriva vrši se na osnovu Zahteva za razmenu koji treba podneti Upravi za trezor ili u mesnoj kancelariji opštinske uprave preko asistenta savetodavca. Zahtevi se mogu podneti do 6. februara 2012. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 26.1.2012.

UVODE SE NOVA PRAVILA ZA FINANSIRANJE UDRUŽENJA: Obavezni konkursi, a svih 750 NVO moraju objaviti troškove na sajtu

Da se milijarde iz državne kase ne bi prelivale na račune raznih nevladinih organizacija, sportskih ili boračkih udruženja bez ikakave kontrole, biće postavljena "brana". Uvodi se obaveza raspisivanja konkursa, a ko bude trošio na ono što nije odobreno, moraće da vrati novac.

O novim pravilima finansiranja udruženja, koje je kroz uredbu odredilo Ministarstvo za ljudska prava i državnu upravu, u četvrtak bi trebalo da se izjasni Vlada. Prema ovom dokumentu, na isplatu će moći da računaju organizacije čiji programi budu ocenjeni kao korisni za celo društvo. Uz to, biće u obavezi da redovno objavljuju izveštaj o radu, dokle se stiglo sa sprovođenjem programa, kao i da obelodane listu troškova. Sve će morati da bude na - sajtu.

Prema poslednjim podacima, na platnom spisku države nalazi se više od 750 raznih udruženja, koja novac dobijaju iz kasa ministarstava ili kroz budžetske fondove. Za njihov rad u ovoj godini biće izdvojeno oko 5,8 milijardi dinara.

- Postojala je obaveza da se, na primer, finansira boračko udruženje, ali oni nisu bili dužni da ponude projekat. Mnogo nelogičnosti je posebno na lokalnom nivou, pa se dešavalo da novac ode na kupovinu cveća, plaćanje kursa italijanskog jezika, popravku puta u drugom mestu - ukazuje Ivana Stevanović, iz Centra za razvoj neprofitnog sektora.

Godinama su i liste onih koji dobijaju novac samo prepisivane, jer se država kroz zakone obavezala da ih plaća.

Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, iz čijeg se resora finanasiraju i udruženja naših građana u rasejanju, kao i verske zajednice, kaže nam da se u njegovom ministarstvu novac već dodeljuje samo po konkursu. A osnovao je i posebnu komisiju koja sve kontroliše:

- Njen zadatak je da ispita da li se poštuju ugovori. Ko dobije novac potpisuje i izjavu, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da nije uzeo sredstva drugih resora. Dosad sam u pet-šest slučajeva bio primoran da tužim, jer nisu dostavljeni izveštaji o trošenju.

Najdužu listu "korisnika" ima Ministarstvo omladine i sporta - više od 200 raznih saveza, plus još 120 klubova kojima se plaća kroz Budžetski fond za finansiranje sporta. Preko Ministarstva rada i socijalne politike i Fonda novac je prethodnih godina dobijalo oko 200 udruženja, a kroz resor za ljudska prava novac je uplaćivan na 116 računa.

Izvor: Vebsajt dnevnog lista Večernje novosti, 26.1.2012.

POTPISAN SPORAZUM O SOCIJALNOM OSIGURANJU IZMEĐU SRBIJE I AUSTRIJE

Ministar rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije Rasim Ljajić i savezni ministar rada, socijalnih pitanja i zaštite potrošača Austrije Rudolf Hundstorfer potpisali su danas u Beogradu Sporazum o socijalnom osiguranju između Srbije i Austrije.

Ljajić je tom prilikom istakao da će taj dokument omogućiti ostvarivanje prava iz oblasti socijalne i radne zaštite za 300.000 srpskih državljana koji žive i rade u Austriji.
Sporazumom je predviđeno da svi koji rade u Austriji, ili u austrijskim kompanijama koje posluju u Srbiji, mogu da ostvare prava u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, kao i u slučaju nezaposlenosti i povreda na radu, naveo je ministar.

On je saopštio da je Sporazum o socijalnom osiguranju između dve države potpisan još 1998. godine, ali da je sada prilagođen međunarodnim standardima, uz napomenu da će danas potpisani dokument omogućiti razmenu iskustava i eksperata.

Takođe, Ljajić i Hundstorfer danas su potpisali i Memorandum o razumevanju između dva ministarstva.

Ljajić je ocenio da će taj memorandum doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, i dodao da je Austrija, sa više od tri milijarde evra od 2000. godine, najveći strani investitor u Srbiji.
Ta zemlja je, kako je naveo, uložila i 31 milion evra u realizaciju različitih projekata.

Ministar je naglasio da u Srbiji posluje 300 austrijskih kompanija, zbog čega je važna dalja privredna i ekonomska saradnja dveju zemalja.

Prema njegovoj oceni, obim robne razmene, koji je 2011. godine iznosio 500 miliona evra, mogao bi da bude povećan.

Hundstorfer je istakao da se Sporazum o socijalnom osiguranju između Srbije i Austrije odnosi na životno osiguranje Srba koji rade u Austriji, i izrazio očekivanje da će oba danas potpisana dokumenta doprineti produbljivanju saradnje u toj oblasti.

On je izrazio uverenje da će ta saradnja zaživeti i kada je reč o razmeni stručnjaka na političkom nivou, i napomenuo da će se Austrija i dalje zalagati za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

Ljajić je naveo da je naša zemlja zaslužila da dobije taj status na osnovu svih reformi koje je sprovela od 2000. godine, i izrazio zahvalnost Vladi Austrije na pomoći u reformama koje je Srbija sprovela do danas.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 26.1.2012.

ZAŠTITNIK GRAĐANA UTVRDIO DA JE POSTUPAK OCENE KVALITETA RUKOPISA UDŽBENIKA I ODOBRAVANJA UDŽBENIKA ZA UPOTREBU OPTEREĆEN BROJNIM NEPRAVILNOSTIMA

U postupku kontrole rada Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstva prosvete i nauke i Nacionalnog prosvetnog saveta, Zaštitnik građana je utvrdio niz nepravilnosti prilikom davanja stručne ocene o udžbeniku za osnovnu školu, po zahtevu Privrednog društva za izdavačku delatnost iz Beograda.

Zaštitnik građana ukazuje da je postupak ocene kvaliteta rukopisa udžbenika i odobravanja udžbenika za upotrebu opterećen brojnim nepravilnostima, od nedostatka pravila postupka ocene kvaliteta rukopisa, do samovoljnog postupanja rukovodioca organa u čijoj je nadležnosti da obezbedi pravilno, nepristrasno i pre svega stručno ocenjivanje materijala iz kojih će učiti učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Arbitrarno i neobjektivno postupanje organa uprave, uz kršenje zakonom propisane procedure, nije samo narušilo načela zakonitosti i pravilnosti, već je dovelo u pitanje kredibilitet i profesionalni integritet stručnjaka koji su ocene dali i organa koji su na osnovu tih ocena odlučivali.

Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvu prosvete i nauke i Nacionalnom prosvetnom savetu preporučeno je donošenje propisa kojima će se urediti način i postupak stručnog ocenjivanja kvaliteta rukopisa udžbenika, utvrđivanje odgovornosti za učinjene propuste, povraćaj novčanih sredstava izdavaču i usaglašavanje budućeg postupanja sa načelima zakonitosti, pravičnosti i pravilnog administrativnog ponašanja.

Ove državne institucije u obavezi su da Zaštitnika građana u roku od 60 dana obaveste o postupanju po preporukama.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 26.1.2012.

OBUKA ZA PISANJE EVROPSKIH PROJEKATA: Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu biće održana obuka 30. I 31. januara i 6. i 7. februara 2012. godine

Na poziv Zavoda za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, predstavnici Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine održaće četvorodnevnu obuku pod nazivom "Priprema IPA prekograničnih projekata" za osoblje Zavoda.

Na seminaru će biti obuhvaćena celokupna procedura pripreme i pisanja projekata koji se finansiraju iz evropskih programa. Takođe, učesnici seminara biće upoznati sa načinima funkcionisanja evropskih programa, evaluacije, finansiranja i implementacije projekata.

Tokom prvog dela obuke koji će se održati 30. i 31. januara, predstavnici Fonda će polaznike upoznati sa prekograničnim programima dostupnim institucijama sa teritorije AP Vojvodine u sklopu druge komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Takođe, biće predstavljena uputstva za popunjavanje formulara za projektne predloge, projektni pristup izazovima s posebnim osvrtom na drvo ciljeva i logičku matricu projekta (osnovni principi, ciljevi, pretpostavke, rezultati i rizici).

Drugi deo obuke održaće se 6. i 7. februara 2012. godine. Na drugom delu obuke biće obrađene teme budžetiranja EU projekata, kao i upoznavanje sa procedurama i dokumentacijom koja je neophodna za samo konkurisanje.

Izvor: Vebsajt Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine, 25.1.2012.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU – 8. FEBRUAR 2012.

Zakon o parničnom postupku uređuje pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Zakon o parničnom postupku sistemski predstavlja jedan od najvažnijih legislativnih akata jedne zemlje, a principi i načela koje sadrži bitno određuju stepen ostvarivanja zaštite u postupku pred sudovima opšte i specijalizovane nadležnosti.

Reformisanje parnične procedure radi usklađivanja sa evropskim standardima i implementacija  preporuka SE, sistemski omogućava i horizontalno usklađivanje propisa na nacionalnom nivou, obzirom na brojne nove zakone koje je Narodna Skupština donela u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je krajnji cilj ostvarenje prava stranaka na zakonitu, pravičnu i jednaku zaštitu.

Učesnici seminara upoznaće se sa konceptom novog Zakona o parničnom postupku koji stupa na snagu 01.02.2012. godine. Takodje nakon seminara učesnici će biti u mogućnosti da samostalno sačine podneske u formalnom smislu, i da preduzimaju potrebne radnje u parničnom postupku.

Ciljna grupa:
Pravne službe privrednih društava i institucija, advokati.

Cilj seminara:
Cilj seminara je da se učesnici upoznaju sa novinama u Zakonu; da se informišu ko može zastupati pravna lica u parničnom postupku, o dužnostima stranaka u postupku; koja dokazna sredstva i kako koristiti, posebno u privrednim sporovima.

Teme:

• Implementacija preporuka SE u drugostepenu i trećestepenu sudsku zaštitu
• Ograničenje načela beneficium novorum  u prvostepenom postupku, posebnim postupcima i u  instancionom postupku
• Bitne povrede odredaba parničnog postupka i restrikcija načela postupanja suda ex offo u instancionom postupku
• Pravni lekovi (redovni, vanredni, novi)
• Reformisanje parnične procedure
• Osnova načela
• Ograničenje načela parnične procedure
• Novi procesni instituti
• Vremenski okvir za preduzimanje radnji
• Prelazne i završne odredbe
• Vrste privrednih sporova
• Posebna mesna nadležnost u privrednom sporu
• Sastav suda
• Posledice parničnih radnji koje preduzima zastupnik
• Dokazna sredstva
• Rokovi
• Dozvoljenost revizije
• spor male vrednosti
• privremen mere
• postupak u drugom stepenu

Po završetku polaznik je osposobljen da:

• Razume koncept novog Zakona o parničnom postupku
• Sačini podnesak (tužbu, odgovor na tužbu, redovni pravni lek) u formalnom smislu
• Preduzima potrebne radnje u parničnom postupku

Predavači:
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda
Vida Petrović Škero, Sudija Vrhovnog kasacionog suda
Mladen Nikolić, sudija u IV opštinskom sudu

Mesto i vreme održavanja:
Hotel Palace, Topličin venac 23, Beograd, 08. februar 2012. od 15.30 – 19.30 časova

Cena
Kotizacija uključuje: izvođenje seminara, materijale, sertifikat, osveženje, topli i hladni bife.
Cena po učesniku: 15.700,00 dinara + PDV(18%)

Popusti:                              
10% popusta na trećeg i svakog sledećeg učesnika seminara
10% popusta svim firmama koje su učestvovale na seminarima i treninzima MNG Centra u 2010. godini
5% popusta ukoliko je uplata izvršena 15 dana pre termina održavanja seminara

Prijavljivanje:
Putem telefona: 011/3284-269; 3284-761; 3283-248; 3284-485  ili e-mailom: office@mngcentar.com ili mngcentar@bvcom.net

link ka vesti:
http://www.mngcentar.com/InternetOfficeSite/Education/Courses/ArticleContent.aspx?articleID=3266df64-3f95-41d4-aea1-39443a5b251f

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE POZVALO JE NADLEŽNE INSTITUCIJE DA U POTPUNOSTI ISPOŠTUJU PREPORUKE PARLAMENTARNE SKUPŠTINE SAVETA EVROPE

Tanjug

Od nadležnih se traži da preduzmu korake za unapređenje sudijske nezavisnosti i poštovanje evropskih standarda.

Pored toga što je ocenila da je Srbija ostvarila značajan napredak u poštovanju preuzetih obaveza, Parlamentarna skupština SE je u rezoluciji izrazila zabrinutost zbog političkog uticaja Narodne skupštine i predsednika na pravosuđe Srbije, navodi Društvo sudija.

PS SE je istovremeno ukazala, kako je navedeno, "na nedostatak nezavisnosti pravosuđa i na potrebu da se ojačaju ustanove i povrati poverenje građana u pravosuđe".

Parlamentarna skupština SE je, takođe, "apelovala na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da završe postupak reizbora sudija i tužilaca po objektivnim, nespornim, transparentnim i nepristrasnim kriterijumima, u okviru razumnog roka i u skladu sa evropskim standardima", ističe se u saopštenju.

Društvo sudija Srbije je ukazalo i da je Parlamentarna skupština SE pozvala Srbiju da donese i primeni zakone o pravosuđu, koji će biti u skladu sa evropskim standardima i koji će naročito garantovati da sudije i tužioci budu imuni na politički uticaj.

SAVET EVROPE, OEBS I VISOKI SAVET SUDSTVA O REFORMI PRAVOSUĐA I PERSONALNIM PROMENAMA

B92,Beta

Šefovi misija OEBS i Saveta Evrope u Srbiji razgovarali su s predsednicom VSS Natom Mesarović o stanju posle personalnih promena u sastavu tog tela.

"Gospođa Mesarović je iskazala spremnost da se ova situacija reši, naglasivši da je jedan sudija već izabran da zameni člana koji je dao ostavku. Podvukli smo da je neophodno brzo delovati da bi se sastav VSS što pre ponovo uspostavio, kako legitimitet njegovih odluka ne bi bio doveden u pitanje", izjavio je danas agenciji Beta šef misije OEBS, ambasador Kipreos.

Šefica kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Antje Rotemund izjavila je agenciji Beta da mišljenje zaštitnika građana da je rad VSS u nepotpunom sastavu "nelegitiman", "zaslužuje da bude detaljno razmotreno i uzeto o obzir, zajedno s prethodnim preporukama međunarodnih organizacija".

Ona je navela da je Venecijanska komisija Saveta Evrope i ranije savetovala Visoki savet sudstva.

Predstavnici dveju međunarodnih organizacija istakli su da je reforma sistema pravosuđa važan preduslov za evropske integracije Srbije.

"Reforma pravosuđa je veliki korak za Srbiju i veliki odgovor njenim evropskim integracijama. Mi smo u potpunosti uvereni da proces revizije reizbora sudija, započet maja 2011. treba okončati, imajući, naravno, stalno na umu zakonitost tog procesa", izjavio je Kipreos.

Šefica kancelarije SE u Srbiji Antje Rotemund izjavila je da je funkcionisanje i efikasnost sudstva u Srbiji "zajednički interes svih".

"Većina predstavki iz Srbije, koje su trenutno pred Evropskim sudom za ljudska prava, tiču se člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, tj. prava na pravično suđenje", rekla je Rotemundova.

Zaključujući da su vlasti Srbije svesne da su načelo vladavine prava i reforma pravosuđa važan deo evropske integracije, predstavnica Saveta Evrope navela je da je Parlamentarna skupština SE ove nedelje razmatrala najnoviji Monitoring izveštaj o Srbiji, u kojem reforma pravosuđa ostaje u vrhu liste prioriteta.

"Da bi se postigao uspeh, neophodna je bliska saradnja državnih i međunarodnih institucija, pri čemu su nezavisna regulatorna tela i civilno društvo važan partner u ovom procesu", izjavila je Antje Rotemund.

U ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU PRONAŠLI SMO NEKOLIKO GRUPA ODREDABA KOJE MORAJU DA SE PODVRGNU OZBILJNOJ OCENI USTAVNOG SUDA SRBIJE, TVRDI KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI

Koalicija za pristup pravdi upozorava na sve veću autoritativnost pravne države.

Naime, Novim Zakonom o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011),  koji  STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012. GODINE uredjuju se  pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Postupci započeti pre stupanja na snagu novog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/04 i 111/09). Ako je u navedenim postupcima posle stupanja na snagu novog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak sprovešće se po odredbama novog zakona.

- MEDJUTIM, U NOVOM ZAKONU O PARNIČNOM POSTUPKU PRONAŠLI SMO NEKOLIKO GRUPA ODREDABA KOJE MORAJU DA SE PODVRGNU OZBILJNOJ OCENI USTAVNOG SUDA SRBIJE, TVRDI KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI.

DR VESNA RAKIĆ VODINELIĆ, PROFESORKA GRAĐANSKOG PROCESNOG PRAVA:

• Prva grupa tih odredbi tiče se prava stranaka na zastupanje pred sudom. Mogućnost zastupanja od strane punomoćnika novi ZPP ograničava samo na advokate i službe pravne pomoći koje u većini opština ne postoje, a isključuje sve ostale, među kojima su specijalizovane organizacije za zaštitu ljudskih prava. 

Takvo ograničenje nije postojalo ni u 20. veku, uključujući i vreme administrativnog socijalizma - smatra dr Vesna Rakić Vodinelić, profesorka građanskog procesnog prava koja je najavila da će Koalicija uputiti Ustavnom sudu inicijativu za ocenu spornih odredbi u ZPP-u.

• Druga grupa spornih odredbi u ZPP-u odnosi se, prema objašnjenju stručnjaka iz Koalicije, na privilegovan položaj države Srbije, uključujući i organe lokalne samouprave kao tužene parnične stranke.

- Niko nije tako dobro zaštićen kao država Srbija kada je tužena stranka. Jer, ako želite da tužite državu, ne možete odmah da podnesete tužbu. Morate prvo da se obratite republičkom javnom pravobraniocu sa predlogom za medijaciju o kome se država izjašnjava u roku od 60 dana. Posle ovog roka, ukoliko država kaže da ne želi medijaciju, stranka može da je tuži, ali i da za to vreme izgubi neka svoja prava - kaže profesorka Vodinelić.  

• Treću grupu čini jedan poseban parnični postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa koji uključuje i zaštitu ljudskih prava.  

Eksperti Koalicije kažu da je dobro što u ZPP-u postoji odredba po kojoj udruženja građana i neke druge organizacije mogu da podnese tužbu i traže da neko pravno ili fizičko lice prestane sa delatnošću koja ugrožava kolektivna prava i interese.  
Međutim, ovo rešenje ima i drugo lice. Jer, tuženi, koji može da bude neki tajkun ili političar, ako dobije spor, ima pravo da podnese kontratužbu i da traži da udruženje građana obaveže na ćutanje.  
To znači da udruženje više javno neće smeti da komentariše delatnost tajkuna ili političara za koga je tvrdilo da je povredio kolektivna prava i interese.

SAŠA GAJIN, CENTAR ZA UNPRAĐENJE PRAVNIH STUDIJA:

•  Imamo dvostruki pravni režim: s jedne strane, u Zakonu o informisanju stoji da je javna diskusija slobodna, a s druge ZPP-om može da vam se preti javnom tužbom koja može da rezultira zahtevom za naknadu štete ili zahtevom da ubuduće ćutite.  

Tako onaj ko vas tuži, tajkun ili političar, može da bira da li da vas tuži po Zakonu o javnom informisanju ili ZPP-u. Naravno, izabraće ZPP - kaže Saša Gajin iz Centra za unprađenje pravnih studija.

ZAŠTITNIK GRAĐANA, SAŠA JANKOVIĆ:

• Nove odredbe guše demokratsku slobodu izražavanja i da je potrebno izvršiti jači pritisak na organe vlasti.

- Ovo nije slučajan sled događaja, već jasna namera da, na primer, zabranite komentarisanje suđenja. Ovo su teme koje su ključne za demokratiju u Srbiji - ukazao je Janković.

KOALICIJA ZA PRISTUP PRAVDI JE 24. JANUARA PREDALA USTAVNOM SUDU INICIJATIVU ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU KOJI STUPA NA SNAGU 1. FEBRUARA 2012.

Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Praxis.

Na konferenciji o inicijativi za ocenu ustavnosti ZPP-a, u beogradskom Medija centru, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union izjavila je:

“Novim rešenjima u okviru ZPP-a i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pravni poredak države Srbije vraća se u autoritarnu prošlost, a građanima ograničava pristup sudu. Država je postala najzaštićenija, a i političari i tajkuni su ovakvim odredbama privilegovani na račun građana. Ove odredbe opasne su i za medije i za slobodu informisanja”,

Zakon o parničnom postupku

„Novim odredbama ZPP-a više vas ne mogu pred sudom zastupati organizacije za ljudska prava. Strankama se otežava pravo na pristup sudu, moraju se obratiti isključivo advokatu i službama za pravnu pomoć, koje praktično ne postoje. Ova odredba je suprotna Ustavu Srbije, snižava dostignuti nivo ljudskih prava, a da ne pominjemo Evropsku konvenciji za zaštitu ljudskih prava“, navela je Vesna Rakić-Vodinelić.

Ona je istakla da time država, što znači i vojska i policija, postaje najzaštićenija:

• „Stranka u postupku protiv države prvo mora da podnese predlog za medijaciju, na koji država može da odgovori u roku od 60 dana. Tek onda stranka može podneti tužbu.
• Povređena je zabrana diskriminacije; pred sudom moraju svi biti jednaki, ne mogu država, političari ili tajkuni biti jednakiji; ovo je diskriminacija onih koji tuže državu.

Sve ove odredbe su autoritarne“, istakla je Vesna Rakić-Vodinelić.

Zakonik o krivičnom postupku

„Rešenja iz ZKP-a remete pravni režim Srbije.

• Nemamo više pravo da izaberemo zastupnika pred sudom, ovo je pokušaj ustanovljavanja advokatskog monopola u sferi pružanja pravne pomoći.

Ugrožena je sloboda rasprave o javnim stvarima, koja je pretpostavka demokratije,“ naglasio je dr Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija.

• Gajin je dodao da su ovim odredbama oni koji vrše političke i javne funkcije dobili mogućnost javne odmazde onih koji ih kritikuju:

„Ako tvrdite da je neki funkcioner povredio ljudska prava, putem ZPP-a može vam se pretiti javnom odmazdom, parničnom tužbom koja može da rezultuje zahtevom za naknadu štete i zahtevom da o tome ubuduće ćutite! Zakon o javnom informisanju, s druge strane, kaže da je javna diskusija slobodna, tako da imamo dvostruki pravni režim, pa onaj koji vas tuži može da bira, i naravno izabraće da vas tuži po ZPP-u“.

• Inicijativu za ocenu ustavnosti podržao je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
• „Izvršna vlast je zabranom komentarisanja sudskih odluka pojela sve ostale grane vlasti, posebno sudsku. Političarima treba zabraniti da komentarišu sudske odluke, a ne građanima“, rekla je Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

• INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU

Ustavnom sudu Republike Srbije
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
PREDMET: Inicijativa za ocenjivanje ustavnosti članova 85, 170,193, 499 i 500 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 – dalje: „Sl.gl.RS“), sa predlogom za obustavu primene izvršenja pojedinačnih akata zasnovanih na navedenim odredbama

PODNOSIOCI INICIJATIVE: Koalicija za pristup pravdi koju čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Praksis, Sandžački odbor za zašitu ljudskih prava i sloboda. Sva dostavljanja po ovom predmetu, za podnosioce inicijative vršiti na adresu: Fond za humanitarno pravo, 11000 Beograd, ul. Dečanska 12.

INICIJATIVA

za ocenu saglasnosti članova 85, 170,193, 499 i 500 Zakona o parničnom postupku sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom – Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“ br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 i „Sl. gl. RS – Međunarodni ugovori“ broj 12/2010) koja je ratifikovana Zakonom, objavljenim u navedenim službenim glasilima.

Zakon o parničnom postupku usvojen je 26. septembra 2011. godine, a stupa na snagu 1. februara 2012. godine, objavljen je u „Sl. glasniku RS“ broj 72/2011 (u daljem tekstu: ZPP/2011)

I ODREDBE O PUNOMOĆNIKU

Član 85. ZPP/2011 glasi:

„Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.
Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.
Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
Sud može da pozove stranku koja ima punomoćnika da se pred sudom lično izjasni o činjenicama koje treba da se utvrde u parnici.
Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog punomoćnika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.“

U odnosu na ranije tekstove Zakona o parničnom postupku, bitne izmene sadržane su u stavovima 1, 2 i 3 ovog člana, a ona izmena koja zahteva naročitu pažnju Ustavnog suda sadržana je u stavu 1 čl. 85. ZPP/2011. Do donošenja ZPP/2011 važio je princip slobodnog izbora punomoćnika – tj. svaka parnično sposobna stranka mogla je za punomoćnika odrediti svako parnično sposobno lice, izuzev nadripisara, bez obzira na stručnu spremu ili status. Sloboda izbora punomoćnika proisticala je iz demokratskog principa po kome svaka parnično sposobna stranka ima i tzv. postulacionu sposobnost, dakle pravo da izabere sebi punomoćnika slobodno i bez obzira na punomoćnikova lična svojstva kao što su obrazovanje ili status. Iako je razumno očekivati da će parnične stranke imati najstručnije zastupanje ako za punomoćnika odrede advokata koji svoju funkciju vrši kao profesiju i uz nagradu, odredba člana 85. stav 1 ZPP/2011 protivi se pravu na pravično suđenje, zbog toga što otežava pristup sudu.

U članu 32. stav 1 Ustava RS propisano je :

„Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.“

U članu 36. stav 1. Ustava RS je propisano:

„Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.“

Član 67. stav 2 Ustava RS propisuje:

„Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.“

U članu 6. stav 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu EK) garantovano je:

„Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.“

A – Pravo na pristup sudu

Iako ni u Ustavu RS ni u EK nije izričito pomenuto pravo na pristup sudu, podrazumeva se i neodvojivo je od prava na pravično suđenje. Pravo stranke na pristup sudu ne sme biti uslovljeno ili otežano obavezom određivanja punomoćnika određenih ličnih svojstava ili statusa. Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu ESLJP) u slučaju Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, (predstavka broj 4451/70), doneo je presudu 21. februara 1975. godine. U paragrafu 28 ove presude ESLJP navodi: „Ponovo, član 6. stav 1 ne utvrđuje pravo na pristup sudu ili tribunalu na izričit način. On nabraja prava koja su različita ali proističu iz iste osnovne ideje, a ona uzeta zajedno, konstituišu jedinstveno pravo koje nije definisano u uskom smislu. Zato je dužnost ovog Suda da putem tumačenja utvrdi da li pristup sudu predstavlja jedno od činilaca ili aspekata ovog prava.“ U paragrafu 31 ove presuda, ESLJP izričito utvrđuje: „Izrazi upotrebljeni u članu 6 stav 1 EK uzeti kontekstualno opravdavaju stav da je ovo pravo (pravo na pristup sudu) uključeno u garantije koje taj stav postavlja.“

S obzirom na to da je u članu 18. stav 3 Ustava propisano da se odredbe o ljudskim pravima imaju tumačiti u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva i saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, zakonodavac Republike Srbije kao i Ustavni sud, dužni su smatrati pravo na pristup sudu sastavnim delom, to jest jednim od ovlašćenja koja ulaze u ljudsko pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava RS.

B – Jednakost zaštite prava pred sudovima

Pored prava na pristup sudu, jedno od ovlašćenja koje ulazi u ljudsko pravo na pravično suđenje jeste i pravo na jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i drugim državnim organima, zajemčeno članom 36. stav 1 Ustava RS. Obaveza parnične stranke da, ako želi punomoćnika, ovog mora imenovati iz redova advokata protivna je jemstvu o jednakoj zaštiti iz člana 36. Ustava RS. To je ujedno i standard tumačenja člana 6. stav 1 EK. U slučaja Airey protiv Irske, (predstavka broj 6289/73), ESLJP je u presudi donetoj 9 oktobra 1979. godine, u paragrafu 24, ocenio: „Konvencija nije namenjena da garantuje prava koja su teorijska ili iluzorna nego prava koja su praktična i efektivna. To važi naročito za pravo na pristup sudu sa stanovišta značajnog mesta koje u demokratskom društvu ima pravo na pravično suđenje. Zbog toga se mora utvrditi da li bi gospođa Ejri pred visokim sudom mogla da zaštiti svoja prava na efektivan način bez advokata, u tom smislu da li bi mogla biti u stanju da svoju stvar iznese valjano i na zadovoljavajući način.“ . Valja skrenuti pažnju u sučaju Ejri protiv Irske je reč bila o pravu gosopođe Ejri na besplatno zastupanje od strane advokata.

Ako se pravo na jednaku zaštitu prava garantuje Ustavom, mora se postaviti pitanje da li obavezno određivanje advokata kao punomoćnika garantuje tu jednakost. Budući da sve stranke nemaju jednak imovinski položaj, naročito onda kada im nije priznato pravo na besplatno zastupanje, nekima od stranaka bi zastupanje od strane advokata a ne nekog drugog, predstavljalo teško podnošljiv teret. Stoga uspostavljanje principa da punomoćnik u parnici može biti samo advokat, ne samo teorijski nego i praktično i efektivno, dovodi u pitanje ravnopravnost stranaka pred sudom.

V– Ograničenje prava na zastupanje

U odnosu na zastupanje pred sudom, ZPP/2011 je ograničio ustavno pravo stranke na pravnu pomoć, zajemčeno članom 67. stav 2 Ustava RS. Naime, po ovoj odredbi, pored advokature pravnu pomoć pruža i služba pravne pomoći koja treba da se osnuje u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Opšte je poznato da takve službe u velikom broju jedinica lokalne samouprave ili nisu osnovane ili ne obezbeđuju efikasnu i stručnu pravu pomoć. Takođe, poznato je da zakon na koji se Ustav poziva u članu 67. stav 2, nije donesen – zakon o besplatnoj pravnoj pomoći je tek u stadijumu radnog teksta Radne grupe Ministarstva pravde. Iz ovih činjenica nedosmisleno prostiče da su odredbe članova 85. stav 1 i 3. ZPP/2011 direktno suprotne članu 67. Ustava RS. Pored navedenog odredba čl. 67. st. 2 Ustava Srbije određuje advokaturu i službu pravne pomoći kao društvene ustanove koje moraju zastupati stranku ako im se ona obrati za pružanje pravne pomoći (uz ovkašćenje da pravnu pomoć odbiju ako imaju zakonski osnov za to). Ona ne iskljujučuje zastupanje od strane drugih. Smisao odredbe je kondemnatoran samo u pogledu obaveze zastupanja advokata odnosno službe pravne pomoći, a ne u pogledu mogućnosti da zastupaju i drugi, ako im se stranka obrati i izda punomoćje. ZPP/2011 je, međutim, protivustavno propisao ograničenje samo na advokaturu i službu pravne pomoći. To bi značilo da, na primer, zaposlene ne mogu zastupati sindikati, što bi bilo rešenje gotovo bez precedenta u Evropi, jer sindikati se osnivaju i da bi pružali pravnu zaštitu, osim ostalih društvenih ciljeva koje nastoje da postignu.

G – Snižavanje dostignutog nivoa ljudskih i manjinskih prava

Član 20. stav 2 Ustava RS propisuje:

„Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.“

Po dosadašnjim tekstovima Zakona o parničnom postupku važio je princip slobodnog zastupanja parničnih stranaka, to jest parnična stranka je mogla kao punomoćnika odrediti bilo koje parnično sposobno lice. U praksi zaštite ljudskih prava i na njima zasnovanih subjektivnih građanskih prava u Srbiji su pravnu pomoć, pored advokata pružali i stručnjaci koji sarađuju u udruženjima za zaštitu ljudskih prava, kao i sindikati. Strankama je na ovaj način, bez nagrade ili naknade, pružana efikasna i kvalifikovana pravna pomoć. Stoga odredbe člana 85. st. 1-3 snižavaju dostignuti nivo ljudskih prava pa su i iz tog razloga protivne navedenoj ustavnoj odredbi.

D – Stavovi Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije

Na osnovu člana 33. tačka 7 Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti 27. septembra 2011. godine, pod del. br. 1038/2011, dala je mišljenje o članu 85. ZPP/2011 u kom je navedeno da stav 1 ovog Zakona „u postojećem realnom društvenom i pravnom kontekstu, stavlja u neravnopravan položaj ona lica koja nisu u stanju, iz bilo kojeg razloga, da procesne radnje u građanskim sudskim postupcima preduzimaju lično, a nemaju finansijskih sredstava da plate naknadu za advokatsko zastupanje, u odnosu na ona koja su u stanju da procesne radnje preduzimaju lično i imaju finansijskih sredstava da plate naknadu za advokatsko zastupanje. Time se narušava načelo jednakosti u ostvarivanju prava na pristup sudu, kao jednog od elemenata prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava RS i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.“

II BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

Član 170. ZPP/2011 glasi:

„Sud će u toku čitavog postupka da prizna stranci pravo na besplatnu pravnu pomoć kad je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (član 168. stav 2), ako je to nužno radi zaštite prava stranke, odnosno ako je to propisano posebnim zakonom.
Sud je dužan da odluči o pravu na besplatnog punomoćnika u roku od osam dana od dana podnošenja predloga, odnosno u roku od osam dana od dostavljanja žalbe drugostepenom sudu.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, rok za preduzimanje radnje od koje zavisi zaštita prava stranke teče od dana dostavljanja rešenja kojim je odlučeno o zahtevu stranke za besplatnu pravnu pomoć.
Besplatnog punomoćnika postavlja i razrešava predsednik suda po redosledu sa spiska advokata iz člana 81. stav 1. ovog zakona.
Odredbe ovog zakona o punomoćnicima shodno se primenjuju i na besplatnog punomoćnika, ako u odredbama ove glave zakona nije drugačije propisano.
Postavljeni punomoćnik ima pravo da zahteva da bude razrešen iz opravdanih razloga.
Predlog za razrešenje besplatnog punomoćnika može da podnese i stranka.
Protiv rešenja suda kojim se odlučuje o postavljanju i razrešenju punomoćnika nije dozvoljena žalba.“

Odredba člana 170 ZPP/2011 utvrđuje uslovno pravo stranci na besplatnu pravnu pomoć. O ovom pravu konstitutivnim rešenjem odlučuje parnični sud u tekućoj parnici, ako nađe da je to nužno radi zaštite prava stranke ili ako je to propisano posebnim zakonom. Dodatni uslovi za besplatnu pravnu pomoć određeni su u članu 168. stav 4, koji glasi: „Prilikom donošenja odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka sud ceni sve okolnosti, a naročito uzima u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdržava i prihode i imovinu koje imaju stranka i članovi njene porodice.“

A – Priznavanje prava na besplatnu pravnu pomoć

Iako navedena odredba člana 168. ZPP/2011 ima indikativni karakter, jasno je iz dosadašnje prakse parničnih sudova da se besplatna pomoć tretira kao tzv. siromaško pravo, tj. priznaje se licima nepovoljnog imovinskog stanja. Suprotno tome, standard tumačenja EK od trane ESLJP je širi. U slučaju Airey protiv Irske (predstavka broj 6289/73), u paragrafu 26. presude Sud je izrekao sledeće: „Institucije pravne pomoći – koje Irska danas uvodi u oblasti porodičnog prava (vidi paragraf 11 gore) – predstavljaju jedno od onih mera koje bi vodile pojednostavljenju procedure. U svakom slučaju zadatak Suda nije da indicira niti da određuje koje bi mere trebalo preduzeti; sve što Konvencija zahteva jeste da svaki pojedinac uživa efektivno pravo na pristup sudu pod uslovima člana 6. stav 1 [...], međutim uprkos odsustvu slične odredbe za građanske parnice, član 6 stav 1 može ponekad da obaveže državu da obezbedi pravnu pomoć stručnog pravnika kada se takva pravna pomoć pokaže kao neophodna za efektivan pristup sudu, bilo zato što je pravno predstavljanje obavezno po unutrašnjem pravu izvesnih država ugovornica za različite vrste sporova ili zbog složenosti datog slučaja.“ Prema tome, pravo na besplatnu pravnu pomoć ne sme zavisiti samo od imovinskog stanja parnične stranke nego i od posebnog značaja koji konkretan spor ima za stranku. Na ovaj način ograničenje prava na besplatnu pravnu pomoć sadržano u članu 170 ZPP/2011, koje se oslanja na imovinske prilike stranke iz člana 168. stav 4 ZPP/2011 predstavlja ograničenje u odnosu na tumačenje EK od strane ESLJP. Ponovo, ovakvim zakonskim uređenjem krši se član 18. stav 3 Ustava RS, naročito odredba po kojoj je za primenu ljudskih prava relevantna praksa međunarodnih institucija koje služe zaštiti ljudskih prava.

B – Besplatna pravna pomoć koja se pruža isključivo preko advokata

Povodom neustavnosti odredbe člana 170. stav 4 (besplatni punomoćnik se postavlja isključivo među advokatima) važi ono što je rečeno u tački I ovog Predloga.

III – PARNIČNI POLOŽAJ DRŽAVE KAO TUŽENE STRANKE

Član 193. ZPP/2011 glasi:

„Lice koja namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, dužno je da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ovog zakona.
Podnošenjem predloga iz stava 1. ovog člana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana.
Ako u roku iz stava 2. ovog člana Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaćen i u tom slučaju lice iz stava 1. ovog člana može da podnese tužbu nadležnom sudu.
Sud će da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog člana, odnosno ako nije protekao rok iz stava 2. ovog člana.
Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog člana ima snagu izvršne isprave.
Odredbe st. 1. do 5. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne primenjuju se ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno rešavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom.“

Ova odredba protivna je članu 36. stav 1 Ustava RS:

„Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.“

Deo kompleksnog prava na pravično suđenje jeste procesna jednakost parničnih stranaka, bez obzira na to da li su stranke fizička ili pravna lica i nezavisno od svojstava stranaka. Odredbom člana 193. ZPP/2011 država je kao tužena strana (uključujući i jedinice lokalne samouprave) stavljena u privilegovani položaj u odnosu na sve ostale tužene u parničnom postupku. Te privilegije se sastoje u sledećem: Jedino kad država treba da bude tužena uveden je princip obavezne medijacije mimo opšteg režima zasnovanog na dobrovoljnosti, jer stranka koja namerava da tuži državu (kao i autonomiju i lokalnu samoupravu) mora, ako namerava da podnese tužbu protiv nje, da podnese predlog za mirno rešenje spora. Jedini izuzetak je slučaj kad je za podnošenje tužbe predviđen prekluzivni rok. Nadalje, tuženoj državi, mimo opšteg napora da se postigne efikasnost, ostavljen je dug rok od čak 60 dana da na (za tužioca obaveznu) ponudu za medijaciju odgovori. Za tužioca, vreme od 60 dana, predstavlja dilatorni rok pre čijeg isteka ne sme da podnese tužbu protiv države. U postupku medijacije, ako do njega dođe, može se očekivati rešavanje spora putem moći. Jer, sporazum između javnog pravobranioca (zastupnika države) i tužioca ima snagu izvršne isprave, dok se redovno medijacija po opštem režimu (ako bude uspešna) završava vansudskim poravnanjem koje nema snagu izvršne isprave. Tužilac je samo donekle zaštićen zastojem roka zastarelosti dok teče rok za odgovor na ponudu medijacije ili sama medijacija. Međutim, za svih tih šezdeset dana, od dana podnošenja predloga za mirno rešenje spora protiv tužioca mogu teći drugi rokovi: na primer rok održaja, jer i država može steći pravo svojine održajem; u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada štete (tako je i u slučajevima kad je štetnik država) se određuje po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme (čl. 188 st. 1 ZOO): da li se renta isplaćuje od dana podnošenja zahteva za medijaciju ili od dana podnošenja tužbe? ZPP/2011 ne sadrži odgovor na pitanje kako treba da postupi stranka (parnični tužilac) ako su ispunjeni uslovi za izricanje privremene mere obezbeđenja prema državi. Tj. da li i tada tužilac protiv države treba da podnese predlog za mirno rešenje spora, iako je potreba za izricanjem privremene mere postala urgentna? Šta će se desiti ako sud ipak izrekne privremenu meru, a za podnošenje tužbe ostavi rok koji je kraći od 60 dana? O svim ovim pitanjima zakonodavac ćuti.

Pored privilegovanja države kao tužene, sva lica koja se pojavljuju kao tužioci protiv države ili jedinice lokalne samouprave su stavljena u neravnopravan položaj o odnosu na ostale parnične tužioce jer im se nameće obaveza koju ostali parnični tužioci nemaju, pa se i na taj način vrši njihova diskriminacija, protivno članu 36. stav 1 Ustava RS. Budući da, kao što je napred navedeno, brojne pravne posledice ove odredbe nisu jasne, što čitavu odredbu čini nejasnom, kao i da se ratio legis može samo nagađati, navedena odredba člana 193 ZPP/2011 dovodi do pravne nesigurnosti negirajući time efikasnost ustavnog načela vladavine prava utvrđenog u članu 3 Ustava RS. Zahtevi za preciznošću pravne norme i predvidljivosti njene posledice čine sastavni deo pravne sigurnosti i vladavine prava garantovane članom 3. Ustava RS. Ove stavove potvrđuje i praksa ESLJP, uspostavljena još od slučaja Sunday times protiv Ujedinjenog kraljevstva (predstavka broj 6538/74). Evropski sud za ljudska prava je u paragrafu 49 presude donete 26. aprila 1979. godine naveo da: „zakon mora biti dostupan svima na odgovarajući način: građaninu mora biti omogućeno saznanje o tome šta je pravno pravilo koje će se u datim okolnostima primeniti na dotični slučaj. [...] norma se ne može smatrati ‘zakonom’ sve dok nije formulisana dovoljno precizno da građaninu omogući da prema njoj uskladi svoje ponašanje: njemu se mora omogućiti – po potrebi uz odgovarajući savet –da predvidi, do nivoa koji je razuman u datim okolnostima, posledice koje njegovo ponašanje može preuzrokovati.“

IV – ODREDBE POSEBNOG POSTUPKA O ZAŠTITI KOLEKTIVNIH PRAVA I INTERESA

Članovi 499 i 500 ZPP/2011 glase:

Član 499.

„Ako udruženja, njihovi savezi i druge organizacije iz člana 495. stav 1. ovog zakona tvrde da neko lice obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi građana, to lice može da podnese tužbu kojom će da zahteva:
1) da se utvrdi da preduzetim radnjima nije ugrozio, odnosno povredio kolektivna prava i interese građana, odnosno da ih nije povredio na nedopušten način;
2) da se udruženju, njihovim savezima i drugim organizacijama iz člana 495. stav 1. ovog zakona zabrani određena radnja, a naročito istupanje u javnosti u vezi sa tvrdnjom da tužilac obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivna prava i interesi;
3) naknadu štete pričinjene neistinim iznošenjem ili prenošenjem tvrdnji;
4) objavljivanje presude kojom je usvojen tužbeni zahtev u sredstvima javnog informisanja o trošku tuženog.
Tužilac iz stava 1. ovoga člana može zahteve za presudu da istakne i protivtužbom u postupku pokrenutom protiv njega tužbom iz člana 498. ovoga zakona.“

Član 500.

„Tužbom iz člana 499. ovog zakona tužilac može da obuhvati, kao tužene i lica koja su ovlašćena da zastupaju lice iz člana 495. stav 1. ovog zakona, članove njegovih organa, kao i lica koja u njegovo ime istupaju u javnosti.
Tužilac iz stava 1. ovog zakona može da traži da sud lice iz člana 495. stav 1. ovog zakona i lica iz stava 1. ovog člana osudi na naknadu štete čiju će visinu sud da utvrdi po slobodnoj oceni (član 232), pod uslovom da je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev istaknut u tužbi iz člana 498. ovog zakona i da je vođenjem tog postupka, a posebno njegovim praćenjem u sredstvima javnog informisanja, teže povređen ugled i poslovni interes tužioca.“

A – Član 499 stav 1, tačka 2 i 3 i stav 2 ZPP/2011

Odredbe člana 499 stav 1, tačka 2 i 3 kao i stav 2 protivne su:

- članu 46 Ustava RS koji glasi:

„Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.“

- članu 43. stav 1 Ustava RS koji glasi:

„Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.“

Povodom parnica iz člana 499 ZPP/2011 potrebno je utvrditi svojstva stranaka. Tužilac je „lice” – fizičko ili pravno za koje tuženi tvrdi da „obavlja delatnost na način na koji se ugrožavaju kolektivni interesi i prava građana”. Tuženi je “udruženje, savez ili druga organizacija”. Za stvarnu legitimaciju tužioca potrebno je da on bude povređen tvrdnjom tuženog. Iako u ZPP/2011 o karakteru ove tvrdnje ništa nije rečeno, valja uzeti da se radi o javnoj tvrdnji, jer bi se privatna tvrdnja teško dokazivala a ne bi ni bila podobna da prouzrokuje štetu po interese tužioca. Dakle, redovno će biti u pitanju tvrdnja koja se javno iznosi u vidu saopštenja, izjava, intervjua, konferencija za medije itd. i koja se javno prenosi putem medija. Iz člana 499 ZPP/2011 nije jasno o kojoj vrsti „delatnosti“ tužioca se radi: da li je u pitanju politička delatnost, neka druga javna delatnost ili poslovna delatnost. Može se očekivati da ovakvu tužbu podnesu političari, javni funkcioneri, poslovni ljudi itd. Tuženi – nosilac koletivnih interesa – je široko i neodređeno postavljen: to može biti udruženje, savez udruženja, bilo koja druga „organizacija“, dakle nevladina organizacija, udruženje potrošača, nezaivna regulatorna tela, npr. Radiodifuzna agencija, Agencija za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije i drugi. Naročito to mogu biti mediji jer su oni najčešće u prilici da prenose javne tvrdnje.

Izvesno je da se navedenom odredbom ograničava sloboda mišljenja i izražavanja utvrđena u članu 46. Ustava RS. Član 46. stav 2 Ustava RS propisuje mogućnost zakonskog ograničavanja slobode izražavanja pod uslovom da je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih itd. Međutim, standard iz člana 10. i 15. EK traži da ograničenje slobode izražavanja mora biti legalno, legitimno, neophodno i proporcionalno. Bitan je i način ograničenja: pravilo koje ograničava slobodu informisanja mora biti dostupno tj. objavljeno, a ograničavajuća norma mora biti određena i jasna. Jer, samo tada ima pravne sigurnosti. Ove stavove ESLJP izneo je u slučajevima Sunday times protiv Ujedinjenog kraljevstva, 1979 – paragraf 34; Mueller and Others protiv Švajcarske, 24.05.1988, paragraf 29, Rekvenyi protiv Mađarske paragraf 34; News Verlags GmbH & Co. KG protiv Austrije, 11.1.2000, paragraf 42 itd. Ti standardi su sprovedeni u članu 9, stavovi 1 i 2 Zakona o javnom informisanju RS ali su Zakonom o paarničnom postupku iz 2011. godine derogirani, i to kao nematičnim zakonom. Evropski standard je povređen najviše time što je odredba člana 499. ZPP/2011 nejasna ali i time što je ograničenje neproporcionalno, budući da se odredbom člana 499 stav 1 tačka 2 ZPP/2011 tuženi obavezuje na ćutanje. Na taj način se i mediji obavezuju na ćutanje. Ograničenja iz člana 499, ZPP/2011 su suprotna eksplicitnom ustavnom standardu iz člana 46. stav 2 koja govore o tome da samo neophodnost zaštite prava i ugleda drugih može da predstavlja opravdano ograničenje slobode izražavanja. Nejasnoća odredbe člana 499. ZPP/2011 povećana je naročito time što nije izvesno da li će se u slučaju medijski prenesene tvrdnje tužilac pozvati na posebne odredbe Zakona o parničnom postupku o zaštiti kolektivnih prava i interesa, ili pak na Zakon o javnom informisanju.

Odredba stava 1. tačka 3. člana 499. ZPP/2011, koja se odnosi na naknadu štete, povezana je sa odredbom člana 500, te će argumentacija o povredi Ustava RS ovom odredbom biti dole iznesena.

Sve što važi za član 499. stav 1 tačka 2 i 3 važi i za stav 2 člana 499. ZPP/2011, budući da se tu radi o protivtužbi koju pravno ili fizičko lice podnosi u tekućem postupku protiv udruženja odnosno organizacije za zaštitu kolektivnih prava i interesa.

B – Član 500 ZPP/2011

Odredbom stava 1 člana 500. ZPP/2011 stavljaju se u neravnopravan položaj zastupnici tuženog, članovi organa tuženog kao i lica koja u ime tuženog istupaju u javnosti. Nigde drugde u ZPP/2011 nije predviđeno da se pored pravnog lica mogu tužiti i njegovi organi, a naročito je sa tim nespojiva tužba protiv zastupnika pravnog lica. Takva mogućnost u pravnom poretku Srbije, propisana je jedino Zakonom o privrednim društvima ali samo kada je reč o imovinskim odnosima u okviru privrednog društva. U slučajevima iznošenja javnih tvrdnji u medijima istsamogućnost predviđena je za glavnog i odgovornog urednika, i to Zakonom o javnom informisanju. No, u oba ova slučaja se najpre radi o materijalnim propisima i o posebnim, zakonom opravdanim i očiglednim razlozima, dok se u glavi ZPP/2011 o ovom posebnom postupku to čini u jednom imanentno procesnom zakonu i bez ikakvog vidljivog opravdanja, izuzev ako se odmazda ne uzme kao opravdanje. Ovakvim pristupom su lica ovlašćena za zastupanje, članovi organa kao i lica koja istupaju u javnosti u ime udruženja, saveza udruženja i drugih organizacija koja štite kolektivna prava i interese građana, a među njima kao najučestalije organizacije za zaštitu ljudskih prava zakonski diskriminisane, protivno članu 36. stav 1 Ustava RS koji jemči svima jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima. Kao što je već više puta rečeno procesna jednakost predstavlja deo prava na pravično suđenje.

Odredba člana 500. stav 2 ZPP/2011 takođe je protivna principu procesne jednakosti garantovanom u članu 36 stav 1 Ustava RS, iz nekoliko razloga. Prvo, parnični sud odmerava visinu naknade štete slobodnom ocenom, po svemu sudeći nezavisno od opštih uslova za primenu člana 232. ZPP/2011. Da bi se visina štete utvrdila na osnovu ove odredbe sud mora da oceni da se egzaktan iznos naknade štete uopšte ne može utvrditi ili da bi se mogao utvrditi samo sa nesrazmernim teškoćama. U odredbi člana 500. stav 2 ZPP/2011, izgleda da ove prethodne radnje sud ne treba da obavlja nego da neposredno odmerava visinu naknade štete slobodnom ocenom. Da je drugačije bio bi upotrebljen veznik „i“ iza reči „utvrdi“ u ovoj odredbi. Drugo, odredba destimuliše vođenje parnica za zaštitu kolektivnih prava i interesa kao i praćenje tih parnica u sredstvima javnog informisanja jer je jedan od uslova za podnošenje tužbe za naknadu štete taj da je sud odbio tužbeni zahtev udruženja, saveza udruženja i drugih organizacija za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana iz člana 495. ZPP/2011. Ovako konstruisan uslov za ostvarivanje prava na naknadu štete iz člana 500. stav 2 protivan je ustavnoj garantiji slobode mišljenja iz člana 46.Ustava RS kao i procesnoj garantiji jednakosti stranaka pred sudom iz člana 36. stav 1 Ustava RS.

Na osnovu izloženog predlažemo Ustavnom sudu Republike Srbije da na osnovu člana 58. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu donese:

ODLUKU

I Odredbe člana 85. stav 1-3 nisu u saglasnosti sa članom 32. stav 1, 36. stav 1, članom 67. stav 2, članom 20 Ustava RS i sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
II Odredbe člana 170. stav 1 i 4 nisu u saglasnosti sa članom 32. stav 1, 36. stav 1, članom 67. stav 2, članom 20 Ustava RS i sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
III Odredbe člana 193. nisu u saglasnosti sa članom 36. stav 1 Ustava RS, članom 3 Ustava RS i sa članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
IV Odredbe člana 499. stav 1, tačka 2 i 3 i stav 2 nisu u saglasnosti sa članom 36. stav 1, 46, 43. stav 1 Ustava RS i sa čl. 10. i 15. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
V Odredbe člana 500. Zakona o parničnom postupku nisu u saglasnosti sa članom 36. stav 1. čl. 46 Ustava RS. i sa čl. 6, 10. i 15. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored navedenog predlažemo da, na osnovu člana 56. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud donese:

Rešenje

kojim se obustavlja primena članova 85. stav 1 – 3, 170. stav 1 i 4, 193, 499. stav 1, tačka 2 i 3 i stav 2 i člana 500 ZPP/2011 u parničnim postupcima kao i da obustavi izvršenje parničnih presuda odnosno rešenja koja bi bila zasnovana na primeni navedenih odredaba, jer bi primenom ovih odredaba ili izvršenjem odluka na osnovu njih, po Republiku Srbiju i njene građane mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice, zbog povrede jednog bitnog međunarodnog ugovora kao što je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito u fazi sticanja statusa kandidata za pristupanje Evropskoj uniji.

Beograd, 23. januar 2012. godine

POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA IZREKAO NOVČANU KAZNU OD 200.000 DINARA MINISTARSTVU EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA ZBOG ZATAMNJENIH STRANICA UGOVORA

Tanjug

Ministarstvo ekonomije je 18. oktobra prošle godine, na zahtev Saveta za borbu protiv korupcije, dostavilo "zatamnjenu" dokumentaciju (crne strane) o zajedničkom ulaganju Srbije i Fijata, podseća se u saopštenju.

Ovakvim postupkom Ministarstvo nije samo prekršilo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je to uradilo na izrazito, kako je navedeno, ciničan način, nedvosmisleno poručujući građanima da odbija i samu ideju demokratske kontrole.

Poverenik za informacije od javnog značaja izrekao je novčanu kaznu od 200.000 dinara Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, zbog neizvršenja naloga da se Savetu za borbu protiv korupcije dostave aneksi i prilozi ugovora o zajedničkom ulaganju između Republike Srbije i italijanske kompanije Fijat, saopštio je večeras Savet.

"Ministar Nebojša Ćirić je tada u javnost izneo neistinu da tražena dokumentacija sadrži poslovne tajne i detalje tehničke prirode", ističe se u saopštenju Saveta.

Kako se navodi, Savet je od Ministarstva ekonomije tražio izmene i dopune ugovora koje su zaključene od 2009. godine do danas.

Takođe, Savet je zatražio i četiri priloga osnovnog ugovora u kojima se nalaze podaci potrebni za analizu ulaganja Republike Srbije, i to: plan restrukturiranja imovine, plan podsticaja, akcioni plan za infrastrukturu i inicijalni poslovni plan.

Ministarstvo je Savetu poslalo ova dokumenta, ali tako što je zatamnilo najvažnije podatke iz aneksa ugovora, a prilozi ugovoru su zatamnjeni u potpunosti, od prve do poslednje strane, navodi se u saopštenju.

"Zar je tajna koju infrastrukturu država treba da postavi da bi Fijat poslovao u Srbiji, koje nepokretnosti Srbija ulaže u zajednički projekat i koje subvencije daje Fijatu", navodi se u saopštenju i ističe da tajna mogu biti samo tehnički detalji, koji, kako je rečeno nisu bili potrebni za analizu Saveta, niti ih je Savet tražio od Ministarstva.

Kako se ističe, pristup informacijama od javnog značaja je jedna od temeljnih pretpostavki za borbu protiv korupcije.

"Ako vlast radi tajno, onda nema ni govora o demokratiji, kontroli vlasti i borbi protiv korupcije", ističe Savet.

U saopštenju se ističe kao posebno zabrinjavajuća činjenica to što, kako je navedeno, nezakonito postupanje Ministarstva ekonomije nije usamljen incident.

Savet za borbu protiv korupcije se godinama suočava sa istim problemom tražeći informacije od Komisije za hartije od vrednosti, RTS-a, Komisije za zaštitu konkurencije, Agencije za privatizaciju i drugih institucija od kojih smo tražili podatke neophodne za istraživanje fenomena sistemske korupcije u Srbiji, navodi se u saopštenju.

Zaključak o izricanju novčane kazne donet je 16. januara i tada je Poverenik izrekao Ministarstvu ekonomije prvobitnu kaznu od 20.000 dinara i odredio ponovni rok od dva dana od dana prijema zaključka, da izvrši rešenje.

U protivnom, kako je navedeno u zaključku, postupak izvršenja rešenja će se nastaviti izricanjem nove novčane kazne u iznosu od 180.000 dinara.

Kako je Tanjugu večeras rečeno u Savetu za borbu protiv korupcije, taj produženi rok je odavno prošao, što faktički znači da je ministarstvo, koje u ovom postupku nema pravo žalbe, kažnjeno sa 200.000 dinara.

ZAHTEV FORUMA PISACA DA SE OPOZOVE NEUSTAVNA ODLUKA VLADE SRBIJE O SMENI DIREKTORA NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE

Grupa profesora sa različitih svetskih univerziteta uputila je u sredu protestno pismo u kom se izražava neslaganje sa odlukom Vlade da smeni direktora Narodne biblioteke Srbije.

Obavešteni smo da je Vlada Republike Srbije odlučila da smeni pisca Sretena Ugričića sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije. Takođe smo saznali da je u pozadini ove odluke činjenica da je Sreten Ugričić potpisao peticiju podrške svom crnogorskom kolegi, piscu i novinaru Andreju Nikolaidisu, nakon što je Nikolaidisov tekst objavljen u lokalnim medijima.

Među potpisnicima apela Foruma pisaca, Sreten Ugričić je jedini koji je obrazložio svoj potpis, a to obrazloženje je u međuvremenu postalo dostupno najširoj javnosti Srbije. U tom obrazloženju, on precizira da je njegov glas Andreju Nikolaidisu glas “za zaštitu i poštovanje intelektualnog, ljudskog i demokratskog prava Andreja Nikolaidisa i u korist njegove lične bezbednosti i integriteta”.

Sreten Ugričić u svom obrazloženju razumno pojašnjava da – čak i ako Nikolaidisov tekst može biti “sporan” to ni u kom slučajnu ne opravdava kampanju koju su pokrenuli srbijanski mediji. Zbog toga, Ugričić prioritet daje zaštiti ljudskih prava autora.

Sreten Ugričić je izvanredan srpski pisac koji je, takođe na izvanredan način, u službi svoje zemlje, Republike Srbije, na dužnosti direktora Narodne biblioteke Srbije. Ugričićeva stručnost u oblasti bibliotekarstva uživa najviše poštovanje među njegovim kolegama u svetu.

Mi, dolepotpisani, ne možemo naći nijedan razlog bilo u proglasu Foruma pisaca bilo u ličnom obrazloženju Sretena Ugričića vezanom za njegov potpis proglasa, koji bi mogao na bilo koji način opravdati njegovu smenu sa mesta na kom je godinama radio na dobrobit društva u Srbiji.

Izražavamo svoje duboko neslaganje sa odlukom Vlade Srbije. Ona svakako nije odluka u korist čitalaca i istraživača u Srbiji kao ni u korist celokupne intelektualne zajednice te zemlje.
Slede svi potpisi profesora koji su stali iza ovog pisma:

1. Prof. Dr. Ulf Brunnbauer Universität Regensburg
2. Prof. Dr. Dagmar Burkhart Universität Mannheim
3. Prof. Dr. Raymond Detrez Ghent University
4. Prof. Dr. Susanne Frank HU Berlin
5. Prof. Dr. Miranda Jakiša HU Berlin
6. Prof. Dr. Branislav Jakovljević Stanford University
7. Prof. Dr. Enver Kazaz Univerzitet Sarajevo
8. Prof. Dr. Tomislav Longinović University of Wisconsin
9. Prof. Dr. Marija Mitrović Università degli Studi di Trieste
10. Prof. Dr. Angela Richter Universität Halle
11. Prof. Dr. Schamma Schahadat Universität Tübingen
12. Prof. Dr. Oliver Schmitt Universität Wien
13. Prof. Dr. Holm Sundhaussen FU Berlin
14. Prof. Dr. Tanja Zimmermann Universität Konstanz
15. Prof. Dr. Andrea Zink Universität Innsbruck
16. PD Dr. Riccardo Niscolosi Universität Bonn
17. Dr. Davor Beganović Universität Wien
18. Dr. Armina Galijaš Universität Graz
19. Dr. Tatjana Petzer Universität Zürich
20. Dr. Boris Previšić Universität Basel
21. Dr. Guido Snell University Amsterdam
22. Dr. Stijn Vervaet Ghent University
23. Dr. Irina Wuttsdorf Universität Tübingen
24. Rory Archer PhD Candidate Universität Graz
25. Aleksandar Bošković PhD Candidate University of Michigan
26. Nemanja Mitrović PhD Candidate University of Aberdeen
27. Aleksandar Pavlović PhD Candidate University of Nottingham
28. Ivana Perica PhD Candidate Universität Wien

Zahtev Foruma pisaca da se opozove neustavna odluka Vlade Srbije o smeni direktora Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića svojim potpisima podržalo je do sada više od pet stotina ljudi, među kojima su i pisci Svetislav Basara, Dubravka Ugrešić, Viktor Ivančić, Igor Marojević, glumica Mirjana Karanović, republička poslanica Vesna Pešić, novinari Miša Brkić, Omer Karabeg, Gordana Logar, Gordana Suša…

U sredu se saopštenjem oglasio i Upravni odbor PEN Centra u Bosni i Hercegovini: “Upravni odbor PEN Centra u BiH daje punu podršku Forumu pisaca Srbije. Ovi intelektualci su svoje legitimne, jasne i neprikosnovene stavove u vezi sa situacijom na Zapadnom Balkanu iznosili i onda kada su ‘intelektualci’ regiona šutjeli ili odobravali nedemokratske i nacionalističke projekte svojih političkih patrona. Sad je, očigledno, došlo vrijeme da mi dignemo glas u njihovu odbranu. Politička moć države leži u hrabrosti centara moći da se suoče sa oponentima i da ih uvažavaju, a ne da im daju otkaze ili ih šikaniraju u već poznatom maniru bivšeg režima”, navodi se u saopštenju Upravnog odbora PEN BiH. 

E-novine

MMF SE ODGOVORNIJE ODNOSI PREMA ZAKONU O FISKALNOJ POLITI OD VLADE RS

Vladimir Gligorov

Međunarodni monetarni fond (MMF) se očigledno oseća odgovornijim prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti od vlade. Tako da je od časa, u decembru prošle godine, kada je MMF odložio donošenje odluke o programu finansijske podrške bilo jasno da će njima biti teško da stave potpis pod ovaj sporazum. Verovatno će se čekati nova vlada i voditi novi pregovori koji će biti o novom stendbaj aranžmanu, a ne kao sada o programu iz predostrožnosti. Kod ovog drugog je i vladi i njima lakše da od sporazuma dignu ruke, što nije dobro jer će uslovi pod kojima će se obezbediti nova finansijska podrška biti gori.

Zašto je potreban stendbaj program? Zato što će postati sve teže obezbediti novac pod komercijalnim uslovima, a to bi moglo da ima za posledicu produženje recesije i dodatno smanjivanje i tako veoma niske stope zaposlenosti.

Uzmimo za primer razvojnu banku od koje neki dosta očekuju. Njena je prednost što može da kreditira po nižim kamatnim stopama nego komercijalne banke. Ovo zato što pozajmljuje državni novac, novac koji dolazi iz budžeta, do kojeg vlasti dolaze prodajući sopstvene obveznice. Pa, pošto su državne obveznice manje rizične, kamatni je trošak manji, pa oni koje kreditira razvojna banka dobijaju novac po nižoj kamatnoj stopi.

Šta, međutim, ako država mora da prihvati kamatnu stopu koja ne samo da je visoka, recimo sedam ili više odsto, već je takva da je jasno da se tako skup dug neće moći uredno vraćati? Tada, ako bi država tako dobijena sredstva trebalo da pozajmi privredi preko razvojne banke po nižoj kamatnoj stopi, to bi značilo da je potrebno da se dodatno zadužuje, za tu razliku, a već je i izvorni dug nenaplativ. Tako da je to neodrživo. Usled toga će biti potrebno da MMF pozajmi novac, a on to neće hteti drukčije nego pod uslovima koji su obično sadržani u stendbaj aranžmanu.

Blic

U NOVOM SADU OSNOVANO UDRUŽENJE PROFESIONALACA U JAVNIM NABAVKAMA

Tanjug

Udruženje profesionalaca u javnim nabavkama, osnovano je u Novom Sadu kao neprofitna i nevladina organizacija.

Ova organizacija ima cilj da doprinese unapređivanju prakse javnih nabavki u Srbiji i suzbijanju neregularnosti u toj oblasti.

Time je ostvarena inicijativa započeta pre nekoliko godina da, u saradnji sa predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija, bude i kod nas bude stvorena jedna ovakva profesionalna i autonomna asocijacija, rekao je na Osnivačkoj skupštini direktor republičke Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Napominjući da su se, posle promene vlasti u Srbiji 2000. godine, često menjali ljudi koji rade u javnim nabavkama, što je bila određena smetnja uspostavljanju stabilnog sistema u toj oblasti, on je rekao da je zato važno osnivanje ovog udruženja koje će biti važna podrška u sistemu javnih nabavki.

Kroz sistem sertifikacije prošlo je oko 1.600 osoba, a njih oko 1.000 je već dobilo sertifikate za rad čime je stvorena „kritična masa profesionalaca, koji će biti okosnica tog udruženja“, istakao je Jovanović i zahvalio na pomoći predstavnicima OEBS-a i Programa za razvoj pri Ujedinjenim nacijama (UNDP).

Rukovodilac programa UNDP u Srbiji Velibor Popović je podsetio da je Srbija potpisnik Konvencije UN o borbi protiv korupcije i naglasio da je veoma važna profesionalizacija državne uprave u segmentu javnih nabavki.

Ako se uzme u obzir da Srbija godišnje troši oko 3,5 milijardi evra kroz javne nabavke i da je samo 47 subjekata pregledano, računica je da "preko 50 odsto svih javnih nabavki u Srbiji ima neku vrstu neregularnosti, što je veoma zabrinjavajuće".

Popović je napomenuo da će revizorski izveštaj za prošlu godinu biti verovatno još gori u tom pogledu i naglasio značaj uloge novoosnovanog udruženja da se taj procenat znatno smanji.

Predsednik inicijativnog odbora Udruženja Stevan Radunović istakao da će se ta asocijacija boriti za priznavanje profesije u javnim nabavkama, razvoj i primenu profesionalnih i etičkih standarda u toj oblasti.

Udruženje će aktivno sarađivati sa organizacijama i asocijacijama građanskog društva koje dele slične vrednosti kao i sa međunarodnim organizacijama u toj oblasti, rekao je Radunović.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNELA KRIVIČNU PRIJAVU

Tanjug

Agencije za borbu protiv korupcije podnela je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Novog Sada i članova Gradskog veća, saopšteno je danas iz Agencije. Gradonačelnik je dao izjavu da je šokiran odlukom Agencije.

Prijava je podneta zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili položaj i ovlašćenja i time naneli višemilionsku štetu Novom Sadu, preduzeću ATP "Vojvodina" i I.D. kupcu i većinskom vlasniku društvenog dela tog preduzeća, kao i manjinskim akcionarima.

U saopštenju se navodi da je Agencija za privatizaciju jula 2004. godine, zaključila ugovor sa I.D. o prodaji društvenog kapitala ATP "Vojvodina" metodom javne aukcije.

Kupac je, dodaje se, nakon zaključivanja ugovora pristupio realizaciji ugovornih obaveza koje se odnose na izmirivanje dospelih rata, socijalnog programa i investicionih ulaganja.

Novi Sad je u maju 2006. godine, sklopio ugovor sa ATP "Vojvodina" kojim se obavezao da će za novoizgrađenu autobusku stanicu obezbediti uslove za rad u međumesnom saobraćaju po međunarodnim standardima.

Grad se obavezao i da će nakon dobijanja upotrebne dozvole preusmeri međumesni saobraćaj na tu stanicu.

Prema navodima Agencije, iz spisa predmeta je nesporno da je investitor ispunio sve ugovorom propisane obaveze, a da Novi Sad neizvršavanje svojih obaveza pravda sudskim postupkom koji se vodi pred Privrednim sudom.

Grad, suprotno svojim odlukama, nije regulisao i sproveo prigradske odlaske i dolaske na lokaciju autobuske stanice, čime je načinio štetu koja prema presudi Privrednog apelacionog suda u Beogradu iznosi oko četiri miliona evra za prva četiri meseca koliko stanica nije radila.

Danas ta šteta za kupca i preduzeće iznosi preko 100 miliona evra.

Novi Sad, kao osnivač gradskog saobraćajnog preduzeća, mogao je i morao preko organa upravljanja to preduzeće obavezati na poštovanje odluka Grada, kako bi se izbegla šteta i nesporazumi.

Odgovorima koje je dostavio na pisani zahtev Agencije, gradonačelnik Novog Sada je nedvosmisleno potvrdio da su sve odluke i potpisani ugovor pravno valjani i da nije pokrenut bilo kakav postupak za poništenje i izmene odluka.

Iz Agencije ističu da je prijava protiv gradonačelnika i članova gradskog veća Novog Sada jedan je od najobimnijih i komplikovanijih slučajeva koje to telo ispituje.
Privredni apelacioni sud je 2010. godine presudio u korist ATP "Vojvodina".

SEKRETARIJAT ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE GRADA BEOGRADA UPOZORAVA DA JE KAZNA OD 5.000 DO MILION DINARA ZA ONE KOJI NE ČISTE SNEG

Tanjug

Beograđanima koji ne budu čistili sneg i led ispred svojih kuća, zgrada i lokala sledi novčana kazna od 5.000 do 20.000 dinara, pa čak i od milion dinara, upozoravaju iz gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Komunalna inspekcija će intenzivno, tokom 24 časa, kontrolisati da li građani poštuju Odluku o komunalnom redu i uklanjaju sneg i led oko objekata čiji su vlasnici ili ih koriste, rekao je zamenik sekretara za inspekcijske poslove Nebojša Tomić za agenciju Tanjug.

"Građani koji ne budu poštovali propise biće kažnjavani", upozorio je Tomić.

Kako je dalje rekao, komunalni inspektor ili komunalni policajac može na licu mesta kazniti fizičko lice sa 5.000 dinara ili preduzetnika sa 20.000 dinara, ukoliko utvrdi da oni ne poštuju odredbe pomenute odluke.

"Ako građani ne plate na licu mesta, komunalni inspektor ima pravo da napiše prekršajnu prijavu na osnovu koje pravnom licu sledi kazna od 50.000 do milion dinara", dodao je Tomić.

On je apelovano na vlasnike, odnosno, korisnike zemljišta i objekata, posebno stanica, tržnih centara, zdravstvenih i prosvetnih ustanova, banaka, trgovinskih i ugostiteljskih objekata, skupštine zgrada i stanare da blagovremeno uklanjaju sneg i led.

Odluka o komunalnom redu kaže da su za uklanjanje snega i leda sa trotoara širine do pet metara koji se nalaze ispred stambenih zgrada, poslovnih prostora i neizgrađenog građevinskog zemljišta, odgovorna pravna i fizička lica koja koriste te nepokretnosti, bilo da su vlasnici, zakupci ili korisnici.

Za uklanjanje snega i leda u širini od pet metara oko privremenih montažnih objekata odgovorna su lica koja imaju odobrenje za postavljanje i korišćenje tih objekata.

Vlasnici zgrada i stanova dužni su da uklanjaju ledenice sa prozora, terasa , krovova i drugih delova zgrade, a ako nisu u mogućnosti da to učine, treba da postave oznake upozorenja na opasnost od obrušavanja ledenica.

Sneg i led treba da se čiste tako da se ne zatrpavaju slivnici, kao i da se prilikom njihovog odlaganja ne zatvaraju trotoari i ne zatrpava kolovoz, navode iz Sekretarijata.

HRVATSKA PRED EVROPSKIM PROCEDURAMA

RTV

Iskustva pokazuju da na putu ka članstvu u Evropskoj uniji s jedne strane stoje podsticaji, a s druge konkurencija.

Najviše izazova je u poljoprivredi, gde mudre odluke mogu dugoročno da se isplate.

Otkrivanje složenih evropskih procedura sada je pred Hrvatskom, a upravo su slavonski seljaci dali najveću podršku referendumskom "da".

http://www.rtv.rs/sr_ci/region/hrvatska-pred-evropskim-procedurama_296512.html

EVROPSKE ZEMLJE ODOBRILE MOGUĆE FINANSIJSKE SANKCIJE MAĐARSKOJ

Evropske zemlje odobrile su danas moguće finansijske sankcije Mađarskoj zbog velikog deficita, dok mađarski premijer Viktor Orban boravi u Briselu zbog kontroverznih zakona koje je usvojila njegova vlada.

"Mađarska nije učinila sve što je neophodno" i današnja odluka "omogućava Evropskoj komisiji da preduzme dodatne mere", rekla je ministarka finansija predsedavajuće Danske Margrete Vestager na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ostalim evropskim ministrima finansija.

Deficit Mađarske u 2011. bio je na papiru tri odsto što je granica koju toleriše Evropa, ali Brisel smatra da je on izračunat na osnovu podataka koji ne prikazuju realno stanje.

Sankcionisanje Mađarske bi moglo da bude u obliku zamrzavanja evropskih subvencija, posebno sredstava iz kohezionih fondova EU.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren ukazao je, međutim, da Budimpešta ima još vremena da preduzme odgovarajuće mere kako ne bi bila sankcionisana.

Ako Mađarska ne postigne to u ovoj godini, onda "imamo mogućnost da suspendujemo kohezione fondove od januara naredne godine", ukazao je Ren.

Evropska komisija je zabrinuta ne samo zbog finansijske situacije već i zbog pravosuđa i zaštite ličnih podataka, nezavisnosti centralne banke i slobode medija.

DIREKTORKA ZA EVROPU U SVETSKOJ BANCI IZJAVLJUJE DA VLADA RS TREBA DA SE FOKUSIRA NA ODGOVORNO VOĐENJE FINANSIJA

Tanjug

Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž izjavila je danas da bi i sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita.

Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, kao što je recimo Albanija, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.

U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.

Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.

Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.

"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.

Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.

Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.

ŠVAJCARSKA RAZMATRA MOGUĆNOST DA ODUSTANE OD TRADICIONALNE BANKARSKE TAJNOSTI

Tanjug

Federalni savet želi da izmeni propis o pranju novca kako bi se vlastima dozvolilo da stranim partnerima šalju "specifične finansijske informacije, kao što su brojevi bankarskih računa i podaci o transakcijama i stanju na računima".

Naime, Švajcarska razmatra mogućnost da odustane od tradicionalne bankarske tajnosti, kako bi sprečila pranje novca, saopštilo je ministarstvo pravde i policije.

To bi pomoglo u "borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i ojačalo integritet Švajcarske kao finansijskog centra".

Cilj tog nacrta zakona je da proširi nadležnost Švajcarske službe za izveštaje o pranju novca (MROS), kako bi ona mogla da zahteva informacije od posrednika posle obavljene sumnjive transakcije.

Zvanični Bern je odobrio taj predlog o izmeni zakona, koji će do 20. aprila biti na razmatranju.

MROS sada ne može da stranim partnerima dostavlja informacije, kao što su brojevi bankarskih računa, jer one potpadaju pod "bankarsku ili zvaničnu tajnu".

Takva praksa je imala negativan uticaj na Švajcarsku jer mnoge zemlje primenjuju princip reciprociteta i stoga ne dostavljaju bilo kakve informacije MROS-u.

Uz to je Egmont grupa, koja predstavlja 127 finansijskih obaveštajnih službi, zapretila da će suspendovati Švajcarsku jer je ona jedina članica koja ne deli informacije sa vlastima svojih partnera.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE ZAPRETIO MAĐARSKOJ NOVIM TUŽBAMA

Tanjug

Evropska komisija, izvršno telo Evropske unije, pokrenula je zakonski postupak protiv Mađarske zbog spornih reformi centralne banke, Agencije za zaštitu podataka i mađarskog pravosudnog sistema i prisilnog penzionisanja velikog broja sudija i tužilaca.

Postupak je pokrenut nakon učestalih kritika da je vlada premijera Viktora Orbana i njegove stranke "Fides" zloupotrebila izbornu pobedu kako bi u Mađarskoj zavela autokratiju.

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo je rekao da je primio pismo od mađarskog premijera Viktora Orbana u kojem je Orban izrazio "nameru da promeni relevantne zakone i da radi zajedno sa Komisijom".

Pismo je poslato samo nekoliko sati pre no što se Orban suočio sa žestokim kritikama u Evropskom parlamentu.

Orban je ocenio da se sporni mađarski Ustav, usvojen 1. januara, zasniva na stožernim principima Evropske unije, ali je priznao da se mogu shvatiti pitanja koja se postavljaju u vezi sa nezavisnošću centralne banke i pravosudja.

Barozo je, istovremeno, pozvao mađarske vlasti da se, povodom spornih reformi pravosudnog sistema, centralne banke i agencije za zaštitu podataka, vrate evropskim principima demokratije i zapretio novim tužbama ako to ne učine.

On je rekao da će pravni postupak, koji je Komisija juče pokrenula protiv Mađarske pred Evropskim sudom imati "najviši prioritet u radu Komisije. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da preduzmem i druge korake".

Evropska komisija, koja se prethodno konsultovala sa zemljama članicama, traži od mađarske vlade da u roku od mjesec dana opozove tri zakona. Jedan je o nezavisnosti mađarske centralne banke. Komisiji je neprihvatljivo da zamenika guvernera Centralne banke imenuje premijer, a ne, kao do sada, guverner.

Drugi zakon koji mora povući odnosi se na to da je pomerio starosnu granicu za odlazak u penziju sudija sa 70 na 62 godine, a to sugeriše da želi da čitavu sudijsku garnituru zameni kadrom vernim Fidesu.

Treći se odnosi na zaštitu ličnih podataka. Ovo je Evropskom parlamentu, koji zaseda ovog meseca u Strazburu, objavio Žoze Manuel Barozo. Šef Evropske komisije ima na to pravo, jer je Evropska komisija u EU zadužena da bude čuvar ugovora i zakona.

DOKUMENTACIJA O RESTITUCIJI TEHNIČKO PITANJE

RTV

Mnoge vlasnike oduzete imovine uplašilo je vraćanje dokumentacije koju su dostavili Agenciji za restituciju.

Posebno je uznemirilo one kojima su pravo vraćanja imovine obezbedile izmene zakona o rehabilitaciji.

Smatraju da država nema nameru da ozbiljno izmeni te propise. Nadležni međutim poručuju da razloga za strah nema i da je reč isključivo o tehničkim poslovima. 

ČLANSTVO SRBIJE U EVROPSKOM CENTRU ZA NUKLEARNA ISTRAŽIVANJA - CERN VAŽNO ZA OBE STRANE

Tanjug

Srbija će ove nedelje postati članica Evropskog centra za nuklearna istraživanja, CERN, sa sedištem u Ženevi, a generalni direktor te čuvene laboratorije Rolf-Diter Hojer ocenjuje da će to biti od značaja i za Srbiju i za Centar.

"Članstvo Srbije je važno za obe strane. Kad je reč o CERN-u, to znači da ćemo imati srpske naučnike bliže povezane sa laboratorijom i da ćemo sarađivati sa srpskim preduzećima i srpskim inženjerima i tehničarima. Za CERN je važno da dobije atraktivne članove u svojoj rastućoj porodici", rekao je Hojer u intervjuu Tanjugu, uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića toj najvećoj svetskoj laboratoriji za nuklearna istraživanja.

Kako je istakao, za Srbiju je to, pak, priznanje visokog rejtinga njenih istraživanja i istraživača.

"Takođe, Srbija će članstvom dobiti pristup položajima u CERN-u na svim nivoima i u svim oblastima istraživanja, inženjeringa i administracije", naveo je Hojer.
On je kao ne manje važnu istakao mogućnost da se srpskim firmama dozvoli da učestvuju na tenderima i u zajedničkim projektima istraživanja i razvoja.
"Mislim da je to situacija u kojoj svi dobijaju", naglasio je Hojer.

Univerzum kojim dominira materija

Govoreći o značaju CERN-a, taj i naučnik i prvi čovek čuvene laboratorije  naglasio je da se ova organizacija bavi pitanjima koja se tiču fundamentalnih sastavnih elemenata prirode i sila koje deluju među njima

CERN se, podsetio je Hojer, bavi i pitanjima razvoja univerzuma u ranoj fazi, toga kakvo je bilo stanje materije posle velikog praska i od čega je sastavljena tamna materija.

"Želimo, takođe, da ustanovimo kakvi mehanizmi daju masu elementarnim česticama, a najpoznatiji mehanizam povezan je sa tzv. Higsovim bozonom", naveo je generalni direktor CERN-a i dodao da se u laboratoriji bave i pitanjem zašto živimo u univerzumu kojim dominira materija.

Prema njegovim rečima, tako visok nivo istraživanja ne bi bio moguć bez inoviranja u oblasti ključnih tehnologija, od mehanizma vakuuma, kriogenetike, elektronike do informativnih tehnologija.

Hojer je podsetio i da je u CERN-u 1989. nastala svetska mreža (WWW), a da danas kompjuterske mreže menjaju "aj - ti" ( IT)  svet, što je doprinos nauke društvu.

"Istovremeno, CERN od svog osnivanja pod geslom 'nauka za mir' služi kao most za kulture i nacije, a snažno je angažovan i u obrazovanju i obuci predavača i studenata visokoškolskih ustanova. Nemerljiv je i značaj CERN-a za istraživanja, inovacije i društvo uopšte", ukazao je prvi čovek te organizacije.

U osvrtu na planove za blisku budućnost, Hojer je naveo da će ključna istraživanja u okviru Velikog hadronskog kolajdera (sudarivača čestica) trajati još dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rešenje pitanja da li postoji ili ne postoji Higsov bozon, a 2013-2014. akcelerator će biti zatvoren da bi se opremio za energiju veće snage (14 teraelektronvolti), a onda ponovo pokrenut, dok je oko 2021. planirano značajno osavremenjivanje kolajdera i eksperimenata

"Paralelno vršimo eksperimente na drugim akceleratorima, koji se bave neutronima ili antimaterijom, a uz ova pitanja ide i medicinska primena i istraživanja koja se tiču formiranja oblaka", kazao je Hojer.

On je dodao da je, pored istraživanja, pokrenut i program sa umetnicima u kojima oni zajedno sa naučnicima ulažu napore da se nauka vrati u društvo.
U istraživanjima u CERN-u već godinama učestvuju i srpski fizičari, iako Srbija nije članica ove organizacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće sutra u toj organizaciji i sa generalnim direktorom CERN-a Rolf-Diterom Hojerom potpisati sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Video-konferencija na novosadskom PMF-u

Na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sutra će biti organizovana video-konferencija sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, gde će biti potpisan sporazum kojim će Srbija postati pridruženi član te organizacije.

Kako je saopštio PMF, u Računarskoj učionici Departmana za biologiju i ekologiju će od 15 sati prisutnima biti omogućeno da, posredstvom video-linka, iz prve ruke dobiju informacije iz Švajcarske o tom značajnom događaju za našu zemlju.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA

Tanjug

Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.

Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.

ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.

Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.

Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.

Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.

Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.

On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.

ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.

SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE

Tanjug

Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".

"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.

Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.

U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.

Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.

Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.

"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.

Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.

Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.

Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.

Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.

Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.

Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.

ZA FEBRUAR PLANIRANA PRODAJA DRŽAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI ZA 46 MILIJARDI DINARA

Uprava za javni dug Ministarstva finansija planirala je za februar aukcije državnih hartija od vrednosti u dinarima u ukupnoj vrednosti od 46 milijardi, objavljeno je na sajtu ministarstva.

Za 2. februar planirana je aukcija šestomesečnih državnih zapisa, u ukupnoj vrednosti od šest milijardi dinara.

Četiri dana kasnije, 6. februara biće održana aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa, ukupne vrednosti deset milijardi dinara, a planirana su ponovna otvaranja emisije.

Za 8. februar planirana je aukcija osamnaestomesečnih državnih zapisa, u vrednosti od 10 milijardi dinara i, takođe, su planirana ponovna otvaranja emisije.

Za 28. februar zakazana je aukcija trogodišnjih državnih obveznica u vrednosti od 20 milijardi dinara, sa godišnjim kuponom od 10 odsto i polugodišnjom isplatom, a planirana su ponovna otvaranja emisije.

Izvor: Tanjug, 26.1.2012.

POTPISAN DOKUMENT O PRENOSU AKCIJA SA GRČKE KOMPANIJE "OTE" NA "TELEKOM SRBIJA" • "Telekom Srbija" stoprocentno u domaćem vlasništvu •

Direktor kompanije "Telekom Srbija" Branko Radujko i predsednik i izvršni direktor grčkog OTE-a Majkl Camas potpisali su danas dokument o prenosu akcija sa grčke kompanije na "Telekom Srbija".

Potpisivanju su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, a ovim dokumentom "Telekom Srbija " sada je kompletno u vlasništvu države Srbije.

Grčkom operatoru će biti isplaćena kupoprodajna cena od 380 miliona evra, a danas će biti obavljen i prenos akcija u Centralnom registru, sa grčkog OTE-a na srpski "Telekom", u kome će država imati 80 odsto akcija, a "Telekom Srbija" 20 procenata.

Za finansiranje otkupa akcija "Telekom Srbija" je uzeo kredit od 470 miliona evra, od konzorcijuma banaka.

Od ukupne sume tog zajma, 320 miliona evra namenjeno je otkupu 20 odsto akcija OTE-a u korist "Telekoma", a 150 miliona evra za refinansiranju postojećeg kredita "Telekoma".

OTE i "Telekom Srbija" su u decembru 2011. godine u Atini potpisali ugovor o preuzimanju 20 odsto akcija grčke kompanije za telekomunikacije, a Upravni odbor i Skupština akcionara "Telekoma Srbija" su polovinom decembra 2011. odobrili tu transakciju.

Grckoj kompaniji OTE i "Telekomu Italija" 1997. godine prodato je 49 odsto akcija, za oko 1,56 milijardi nemačkih maraka. Italijani su kupili paket od 29 odsto a Grci od 20 odsto akcija, dok je država upravljala sa preostalih 51 odsto.

Srbija je 2003. godine otkupila italijanski paket za 195 miliona evra, a udeo od grckog partnera otkupice u narednom periodu za 380 miliona evra.

Pregovori sa grckom kompanijom zapoceli su letos, posle neuspelog tendera za prodaju 51 odsto kapitala "Telekoma Srbija". Na prodaju je ponuđen ceo grčki paket uz 31 odsto kapitala u vlasništvu Srbije, i to za minimum 1,4 milijarde evra.

Kako jedini zainteresovani kupac, austrijski Telekom, nije želeo da plati više od 950 miliona, tender je proglašen neuspelim.

Izvor: Tanjug, 26.1.2012.

PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM U OKVIRU PROJEKTA KOJI SPROVODE CENTAR ZA ORIJENTACIJU DRUŠTVA I BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EU

Potrebno je preispitati zakon u oblasti procene profesionalne sposobnosti jer omogućava da se neko okvalifikuje kao nesposoban za rad, rečeno je 17. januara na predstavljanju izveštaja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Istaknuti su i drugi problemi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poput loše obrazovne strukture, nedovoljne podrške u javnosti i nedostupnost javnih mesta i prevoza.

"Ne može neko pre nego što počnete da radite da kaže da ste radno nesposobni", ocenio je istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nikola Grujić na predstavljanju dvogodišnjeg projekta koji se sprovodi uz podršku EU.

Prema podacima izveštaja, na kraju septembra je u Srbiji bilo 18.592 osobe sa invaliditetom na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, od čega duplo više muškaraca nego žena. Posao je aktivno tražilo njih 14.467.

Prema Grujićevim rečima procena radne sposobnosti treba da pokaže samo stepen podrške koji je potreban osobi sa invaliditetom da bi mogla da obavlja svoje zadatke kao i svako drugi.

Pored toga, ukazao je i na problem radnih centara za deo osoba sa invaliditetom, jer oni nisu vid zapošljavanja, već neki vid socijalne pomoći. "To vodi ka novoj segregaciji, nema veze sa zapošljavanjem", ukazao je Grujić i dodao da će u 2012. godini biti "dosta prostora za zagovaranje" promena zakona.

Grujić je ukazao i na lošu obrazovnu strukturu osoba sa invaliditetom, što pokazuje i izveštaj za osam opština u Srbiji iz kojeg se vidi da oni često imaju treći stepen st
ručne spreme, odnosno trogodišnju srednju školu.

Kako je rečeno na konferenciji, jedan od problema je činjenica da u školovanju osoba sa invaliditetom ima programa za zanimanja koja više ne postoje, poput telefoniste.

Grujić je naveo da je tokom projekta najmanje zainteresovano za saradnju bilo Ministarstvo rada i socijalne politike. Kako je naveo, može se steći utisak da to ministarstvo čuva svoj sistem institucija za smeštaj osoba sa invaliditetom, pre svega sa intelektualnim smetnjama.

U probleme za osobe sa invaliditetom na konferenciji su ubrojane i fizičke prepreke za kretanje zbog neprilagođenosti transportnog sistema i institucija, kao i stav javnosti.

Kako je naveo Grujić, potrebno je da se obezbedi dobro trošenje budžetskog fonda za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i profesionalnu rehabilitaciju u koji se uplaćuju i kazne koje poslodavci plaćaju ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom u zavisnosti od broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva ekonomije, koje upravlja tim fondom, u 2011. je u fond uplaćeno 2,1 milijardu dinara.

Projekat za poboljšanje uslova zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovode Centar za orijentaciju društva i Beogradski centar za ljudska prava uz finansijsku podršku EU. Kako je navedeno na predstavljanju izveštaja, u prvoj godini projekta su uočeni najveći nedostaci, dok je plan da se u drugoj godini sprovedu aktivnosti za poboljšanje.

Izvor: EurActiv.rs, 17.1.2012.

POTPISANI SPORAZUM O SARADNJI SLOBODNE EKONOMSKE ZONE PIROT I GOMELJ I SPORAZUM O SARADNJI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I NACIONALNOG CENTRA ZA MARKETING I KONJUNKTURU CENA U OKVIRU MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA BELORUSIJE • Održano peto zasedanje Poslovnog saveta Srbija - Belorusija •

Otvarajući izuzetno posećen Poslovni savet za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik PKS, rekao je da rezultati bilateralne privredne saradnje potvrđuju punu opravdanost potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini. U narednih nekoliko godina spoljnotrgovinska razmena mogla bi da dostigne iznos od pola milijarde dolara

Ukupna bilateralna trgovinska razmena Srbije i Belorusije za jedanaest meseci prethodne godine iznosila je 149,4 miliona dolara, što predstavlja rast od 40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Naš izvoz beleži rast od 27,4 odsto, ili nominalno 46,6 miliona dolara. Uvoz je realizovan u visini od 102,7 miliona dolara, što predstavlja rast od 47 procenata. Pokrivenost uvoza izvozom je 45 odsto. Belorusija je 28. trgovinski partner Srbije u ukupnom izvozu, a 33. u uvozu.

Otvarajući peto zasedanje Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je izuzetan značaj uspostavljene dinamike međukomorske, institucionalne i privredne komunikacije poslovnih krugova dve zemlje. On je posebno naglasio podatke za izvoz i uvoz različito nomenklaturisanih roba, koji idu u prilog značaju potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini, kako u kvantitativnom povećanju tako i u kvalitativnom širenju lista roba u razmeni. Pre potpisivanja Sporazuma izvozili smo 144, sada više od 300 različitih proizvoda, dok smo uvozili samo 330, a danas 475 različito tarifiranih proizvoda. Predsednik PKS je ukazao da rezultati međusobne privredne saradnje Srbije i Belorusije zaostaju za mogućnostima i potrebama dveju država i da bi naš izvoz bio daleko veći da polovinom prošle godine nije bilo problema sa deviznim plaćanjem, uslovljenim devalvacijom beloruske rublje. Postoji veliki prostor za kooperaciju osnivanjem zajedničkih preduzeća u građevinarstvu, za proizvodnju traktora, mašina i autobusa na gas, što je već i realizovano, povećanje plasmana srpskih proizvoda na beloruskom tržištu kod isporuka lekova, medicinske opreme, boja, lakova, prehrambenih proizvoda i građevinskog materijala. Miloš Bugarin je podvukao da bi značajan impuls tome doprinelo i formiranje zajedničkih preduzeća ili logističkih trgovinsko - distributivnih centara u Belorusiji i Srbiji, za rascarinjenje i plasman robe. "Privredna komora Srbije na poslednjem zasedanju Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije podržala je inicijativu za uspostavljanje međubankarske saradnje, kao i predlog Nacionalnog aerodroma u Minsku za otvaranje redovne avionske linije Beograd - Minsk - Beograd", zaključio je Miloš Bugarin.

Mihail Mjatljikov, predsednik Trgovinsko industrijske komore Belorusije, rekao je da će jačanje starih i uspostavljanje novih kontakata tridesetak beloruskih i više od sedamdeset srpskih poslovnih ljudi koji su prisustvovali ovom Poslovnom savetu, omogućiti nove ugovore, koji vode povećanju robne razmene dve zemlje i jačanju uzajamnih ekonomskih odnosa. Prethodne godine zajednički je realizovano sedam privrednih susreta, poslovnih foruma, kao i posete sajmovima u Beogradu i Minsku, što je dovelo i do konkretnih rezultata.

Dr Stojan Jevtić, ambasador Srbije u Belorusiji, istakao je da naši proizvodi i dalje nisu poznati na beloruskom tržištu. Belorusija bi trebalo da bude odskočna daska za plasman proizvoda iz Srbije na tržišta Rusije i Kazahstana, a to je moguće jedino zajedničkom proizvodnjom i razvijanjem ne samo trgovinskih, već i viših oblika ekonomske saradnje. Ovaj stav je potkrepio podatkom da je Belorusija, posle Nemačke, drugi partner Rusije u izvozu na to tržište. Stojan Jevtić je predložio da se u Minsku realizuje projekat Srpskog doma, u kome bi se predstavili naši proizvodi i sveukupni privredni potencijali, uz promotivne revije i kulturne aktivnosti. Sličan projekat, po sistemu reciprociteta, beloruski partneri bi mogli da otvore u Beogradu.

Ambasador Belorusije u Srbiji, Vladimir Čušev, rekao je da Srbija proizvodi mnogo toga što je potrebno beloruskom tržištu i da će ambasada učiniti sve kako bi se unapredila privredna saradnja, koja je za protekle dve godine povećana više od dva i po puta. Čušev je posebno podvukao inicijativu za jačanje ne samo centralne, već i regionalne saradnje. "Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, a Belorusija aktivno sarađuje sa EU i za jedanaest prošlogodišnjih meseci ekonomska razmena sa ovom asocijacijom dostigla je 22 milijarde dolara, sa pozitivnim saldom za Belorusiju od 6 milijardi dolara", naglasio je Vladimir Čušev.

Na plenarnom delu Poslovnog saveta predstavljeni su i impresivni investicioni i privredni potencijali Minska i Gomeljske oblasti, kao i mogućnosti za saradnju srpskih privrednika sa šest slobodnih ekonomskih zona u Belorusiji. U tom cilju potpisan je i Sporazum o saradnji slobodne ekonomske zone Pirot i Gomelj. Nakon toga usledilo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Privredne komore Srbije i Nacionalnog centra za marketing i konjunkturu cena u okviru Ministarstva spoljnih poslova Belorusije, koji može direktno da pomogne srpskim kompanijama koje žele da nastupaju u Belorusiji, pre svega na javnim tenderima, jer imaju ekskluzivna prava u ovoj oblasti. Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, sumirao je sve stavove koji su se čuli na Poslovnom savetu za saradnju Srbije i Belorusije, a koji će biti izneti na sastanku državnog Mešovitog komiteta. On je posebno podvukao zaključak o nastavku razgovora o lizingu poljoprivrednih mašina, što može da doprinese obnavljanju naših zastarelih parkova poljoprivredne mehanizacije i pozvao srpske privrednike da u naredna dva dana ugoste u svojim kompanijama partnere iz Belorusije, kako bi se na licu mesta upoznali sa proizvodnim procesima, čime bi se brže došlo do novih poslovnih aranžmana. Po završetku plenarnog dela Poslovnog saveta za saradnju Srbije i Belorusije usledili su višečasovni, bilateralni i konkretni poslovni razgovori privrednika i menadžera dve zemlje.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 17.1.2012.

REOTVARANJE 407. EMISIJE OSAMNAESTOMESEČNIH DRŽAVNIH ZAPISA REPUBLIKE SRBIJE EMITOVANE 4. OKTOBRA 2011. GODINE • Prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara •

Reotvaranjem 407. emisije osamnaestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, emitovane 04. oktobra 2011. godine, a ponovo otvorene 17. januara 2012. godine, ponuđeno je 530.399, a prodato 530.399 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 5.303.990.000 dinara. To predstavlja 100,00 odsto obima aukcije.

Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 12,79 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 04. aprila 2013. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 17.1.2012.

KRETANJE EKONOMSKE I SPOLJNOTRGOVINSKE AKTIVNOSTI U NOVEMBRU 2011. GODINE

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju 2011. godine je iznosio 0,5% (prema preliminarnoj proceni 0,7%), dok je u odnosu na drugo tromesečje 2011. ekonomska aktivnost stagnirala (desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda 0,0%). Procena realnog međugodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda za drugo tromesečje revidirana je naviše, sa 2,4% na 2,5%.

Industrijska proizvodnja je u novembru ove godine, prema desezoniranim podacima, ostvarila rast od 0,5% u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa istim mesecom 2010, industrijska proizvodnja je bila viša za 2,2%. Posmatrano po sektorima, u sektoru prerađivačke industrije je zabeležen međugodišnji pad (4,7%), dok je u sektoru rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostvaren rast (15,5% i 30,5%, respektivno).

Prerađivačka industrija, prema desezoniranim podacima, u novembru je u odnosu na prethodni mesec bila manja za 2,0%. U okviru prerađivačke industrije, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dali su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda. Istovremeno, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje električne opreme i proizvodnje prehrambenih proizvoda i pića.

Promet robe u trgovini na malo je u novembru na međugodišnjem nivou bio realno niži za 16,4%.

Prema desezoniranim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz i uvoz robe, izraženi u evrima, bili su u novembru u odnosu na oktobar veći za 0,1% i 5,7%, respektivno. Međugodišnje posmatrano, u novembru je robni izvoz povećan za 3,4%, a uvoz za 12,9%.

Kabinet guvernera

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 29.12.2011.

Izvor: Redakcija, 26.1.2012.